Грчка – Ахилова пета евра

Економисти процењују да ће евро наставити да слаби док се стање у Грчкој не стабилизује, али да свака држава има начин да предупреди такве губитке услед наглих промена девизног курса. Када је Грчка заокружила "не", евро није поклекао, као што су била драматична предвиђања, али јесте пао у односу на долар – за више од два процента за само два дана.

Банкар Славко Царић оцењује да Грчка, односно пар земаља које су "најмање добри ђаци" у оквиру еврозоне – Ахилове пете. "Ако се оне љуљају, то лоше утиче на однос евра према осталим битним светским валутама, пре свега према долару", истиче Царић.

Уредник Макроекономских анализа и трендова Владимир Вучковић подсећа како је наша држава задужена више у еврима, а да свако померање и те како утиче на висину јавног дуга.

"Ми смо више задужени у еврима, нешто мање у доларима, али однос учешћа долара није мали, па промена курса утиче на јавни дуг Србије", oбјашњава Вучковић.

Србија је дужна 74,5 процената бруто друштвеног производа, односно 24,5 милијарди евра. У овој години држава се задужила милијарду и триста милиона евра, а само за дан, то јест јуче, дуг је само због слабљења евра порастао за 120 милиона евра.

Банкар Славко Царић указује како не мисли да се Србија лоше задуживала, јер је трећина дуга у доларама, што, како каже, одговора српском трговинском билансу.

"Оно што би Србија морала да уради је да се 'хеџује'. То је као куповина полисе осигурања од превелике осцилације вредности одређене валуте", наводи Царић.

Грчко "не" ће, кажу стручњаци, донети и раст камата по којима ће се државе убудуће задуживати.

Финансијски консултант из Лондона Небојша Катић истиче да ће последица грчке кризе бити и већа цена задуживања за земље које су већ презадужене. Катић претпоставља да ће доћи до новог раста камата за презадужене земље.

Питање је времена, кажу стручњаци, када ће се у том случају камате повећати и грађанима. За сада промена нема, нема ни померања курса евра у односу на динар.