Реформом Пореске управе до боље наплате дуговања

У Пореској управи напомињу да су потребне и дубље системске реформе како би се спречило избегавање плаћања пореза.

Две и по деценије пореске политике гледања кроз прсте и пореске некултуре. Резултат – готово 700 милијарди динара пореског дуга. Процењује се да је две трећине ненаплативо – од предузећа у реструктурирању, стечају, ликвидацији. Неретко и зато што је реч о "фантомским" или "параван" фирмама.

Професор Економског факултета Милојко Арсић каже да треба престати са праксом и формалне и неформалне заштите пореских обвезника.

"Осим тога што су неки били законом заштићени од примене принудних мера, у Србији је била доста распрострањена пракса неформалне заштите одређених пореских обвезника. То се обављало неформалним каналима, често су партијски и државни функционери интервенисали да би се задужило одређено предузеће", објаснио је Арсић.

У регистру има и предузећа којих више нема, а њихов порески дуг се и даље рачуна у укупној суми потраживања.

"Требало би избрисати и те дугове, просто је заваравање да постоји велики потенцијал да се наплатом тих пореза реше проблеми у јавним финансијама", указује Арсић.

И то се очекује од реформе Пореске управе. Поред боље наплате и смањења сиве економије, треба да донесе и поједностављивање процедуре плаћања која траје дуго, што ствара додатне трошкове. Недавне измене Закона о пореском поступку скратиле су рок до принудне наплате на 30 дана.

"За 30 дана могућности наплате се самим тим и смањују, сада је још увек пракса да се поступа по доспелости, односно ако дужник не плати, да ресорне јединице покрећу мере принудне наплате пореског дуга", каже в. д. помоћника директора Пореске управе Мира Станојев.

Кад до принудне наплате дође, поред непокретности плене се и аутомобили, камиони, компјутери. У пореским магацинима и маргарин, жваке, сокови. И месо и лепиње иду на лицитацију, најпре по 60, а онда и за 30 одсто од процењене вредности.

За прва четири месеца ове године, наплаћено је готово 45 милиона динара запленом непокретне имовине или око 20 одсто процената наплате. Запленом покретне имовине, два милиона динара више или 37 одсто.

Новац на рачуну или имовина предузећа, гарант су да дуг може да се наплати.

"Тако да ћемо се ми потрудити да уведемо реформе, како системских закона, тако и закона о пореском поступку и администрацији, с обзиром на то да код нас власници-оснивачи не одговарају својом имовином, а, с друге стране, имате тај проблем оснивања предузећа и одговорности самих тих предузећа", рекла је Мира Станојев.

Драстичан пад наплате пореза из 2013. заустављен је прошле године и од тада се пореска каса боље пуни. Међутим, још није достигнут резултат из 2012. Да јесте, буџет би приходовао од 20 до 30 милијарди динара више.