Дунав, прилика за наутички туризам

Већ годинама стручњаци упозоравју да, иако на најзначајнијој тачки пролаза Дунава у Црно море - Србија нема шта да понуди наутичким туристима. Недостају смештајни капацитети, марине, уређена обала и плаже.

Да би се развијао туризам на рекама, кажу стручњаци, Србији су потребна бар два до три велика хотелска комплекса на обалама Дунава низводно до Ђердапа.

Уз те хотеле иду и пратећи садржаји за рекреацији, затим уређне марине којих само у Немачкој на Рајни има неколико хиљада. Развијање наутичког туризма подразумева и прављење пумпних станица на води, али њих нема ни у Београду као главном речном чворишту.

Крста Пашковић из Удружења "Дунавски пропелер" каже да је његов сан да на доњем току Дунава има бар три центра који би имали бар по 300 лежајева. "То би било добра основа за преговоре са свим страним туроператерима јер они желе велике капацитете", навео је Пашковић.

Немци и Аустаријанци често само транзитно пређу нашу деоницу Дунава без задржавања. У наутички туризам у ове две земље улаже се много али и добија од њега. Он са 30 одсто учествује у свим приходима од туризма у тим земљама.

Помоћник министра за туризам у Влади Србије Рената Пинџо каже да улога туризма у Немачкој је велика, примера ради они имају 4,5 одсто, а већи је на пример него аутомобилска индустрија.

Наутичке туристе није довољно само довести на дестинацију, већ им треба пружити и одређене пратеће садржаје.

"Није довољно само дати кревет туристи, треба омогућити да има целу пратећу инфраструктуру продавнице, локале, кафиће, апотеке, морате на неки начин забавити али и задржати туристу", каже Пашковић.

Уз мала улагања Србија би могла годишње само од својих наутичара али и њихових колега из иностранства да заради неколико дестина милиона евра, кажу стручњаци и додају да покретање акције - "Летујмо у Србији" може да подстакне нове инвестиције у дунавску наутику које могу вишеструко да се исплате.