Када ће оживети српска берза

"Наше компање су доживеле приватизацију као нешто што их нужно доводи на берзу, дакле то није била њихова пословна одлука и они нису овладали целим механизмом тржишта капитала", каже директорка берзе Гордана Достанић.

На мање посла жале се и брокери, који су пре кризе били у центру пажње.

"Можда је најбољи пример 'Телеком Србија', који је пре три године поделио акције и буквално ни дан-данас није изашао на тржиште", каже брокер Ненад Гујаничић.

Лоша инвестициона клима, клизање динара, хронично лоше финансије државе, гломазна администрација – то је оно што додатно одбија потенцијалне инвеститоре.

"Сам интерес инвеститора је ту врло важан јер ако инвеститори препознају својој интерес у смислу повољнијег извора, ако одређени процеси који се тичу предузећа који мењају власничку структуру буду интересантни за инвеститоре, можемо очекивати раст промета и већи степен ликвидности", каже Малиша Ђукић из Београдске банкарске академије.

Банке, које су уз тржиште капитала друго лице српског финансијског тржишта, много су развијеније. Интерес државе је, кажу на Београдској берзи, да се та два сегмента изједначе.

"То је оно што је значајно за развој привреде, за развој предузећа, за финансирање раста и развоја. Имате још један вид финансирања сем банкарског, кога се наравно нико неће одрећи нити треба, али имате алтернативу нарочито за раст и развој компанија која код нас није искоришћена", каже Гордана Достанић.

Своју берзу нешто боље користе Словенци, док су Хрвати лидери у региону који имају неколико милиона евра промета дневно. За српску берзу кажу да ће стати на ноге када и компаније увиде шансу коју им она и пружа као тржиште и очекивања и ризика.