Српски и европски "млечни пут"

Како европско млеко не би потопило домаће тржиште, држава подиже брану таксама на увоз и тиме би требало да помогне домаћим произвођачима. Колико им је помоћ потребна сведочи Бранко Лукић из Табановића код Шапца, који је због несигурног откупа и цене смањио број грла са 13 на девет.

"Дођу, па откупљују, па не откупљују, па не плаћају, зато сам смањио број грла. Цена је била 41 динар, а сада млеко износи до 33, 34 динара зависи у којој си млекари и како ти ко исплати. Мислим да ће да крене боље", каже Бранко Лукић из Табановића код Шапца.

У Асоцијацији произвођача млека кажу да је мера добра, али да се са њом касни пола године и да ће се ефекти осетити тек за три месеца. Сматрају да су штете већ милионске.

"Оно што је нама знак питања – шта се дешава са прелевманима за млеко у праху, кондензовано млеко и маслац, јер, по нашем мишљењу, то су три највеће ставке које највише угрожавају ову производњу и< уколико се држава не позабави трговачким маржама, имаћемо и даље кризу и нећемо моћи да производимо млеко", истиче председница Асоцијације произвођача млека Сања Бугарски.

Прелевмани не дају решење преко ноћи, али се ни одлука о томе за које ће се производе увести заштитна мера не доноси преко ноћи, кажу у Министарству пољопривреде.

Одлуку су донели пошто је за првих пет месеци ове године увоз млека порастао три и по пута. Због санкција Русији, на тржишту Европске уније млека је превише, а цена је нижа од домаће.

"Прелевман је заштитна мера и траје до 31. децембра 2015. године. Ни у ком случају нам намера није била да се конфронтирамо са земљама Уније. Ми смо у константним консултацијама са њиховим представницима и они су свесни због чега смо морали да донесемо такву меру", каже Зоран Рајић из Министарства пољопривреде.

Министарство пољопривреде већ је у марту увело овакву меру за сир и маслац, која је резултате дала крајем маја. Да ли ће толико бити потребно и за млеко, не желе да прогнозирају.