Влада о вишку чиновника

Иако је раније најављивано да ће Влада Србије сутра  разматрати већ припремљене законе о смањењу републичке и локалне администрације, тај посао ће сачекати следећу недељу, сазнаје Радио-телевизија Србије. 

Пре усвајања тих закона Влада ће о њима разговрати и са представницима синдиката. Први састанак је заказан за сутра, а предвиђено је да се број запослених у локалним самоуправама смањи за 10 хиљада.

На нивоу републике без посла ће остати 3 хиљаде стално запослених и 900 хонорарно ангажоће укинуто кроз реформу у здравству, правосуђу и просвети.

У министарствима и стручним службама Владе, Агенцијама, Здравственом и Пензионом фонду, ради 30 хиљада 615 стално запослених и неколико хиљада радника ангажованих по другом основу.

Предлогом Закона о смањењу броја запослених у републичкој администрацији, у који је РТС имао увид, предвиђено је да неће моћи да буде више од 28 хиљада стално запослених и до 2 800 хонорараца.

Број потребних радника за свако министарство, институцију и агнецију одредиће Влада, а основни критеријум за смањење броја запослених је општа корисност радног места за грађане и привреду.

Економиста Горан Николић рекао је за РТС, да "уколико дође до смањења за 14 хиљада радних места, то би значило уштеду за државу од око седам милијарди динара ове године".

Органи државне управе, агенције, организације обавезног социјалног осигурања, дужни су да појединачне систематизације радних места донесу најкасније до 31. децембра, а уколико то не учине, за њихове руководиоце предвиђене су казне од милион динара.

Предложени закон о смањењу запослених у републичкој администрацији не односи се на министарства унутрашњих послова и одбране, Безбедносно-информативну агенцију и Управу за извршење заводских санкција, јер ће за њих тек бити утврђен максимални број запослених.

Мања администрација услов за ЕУ

Уколико би се доследно примењивали европски стандарди, Србија би имала једног чиновника на хиљаду грађана. Стручњаци кажу да је то непримењиво, јер се од земље до земље разликују јавна управа и надлежности.

Ипак, сви настоје да имају што је могуће мању администрацију која максимално ефикасно обавља свој посао. То је уједно и услов за евроинтеграције.

"Овим законом службеници ће бити одговорнији и ефикаснији. То је само једна од реформи да би имали ефикасну јавну управу", рекла је Ана Трбовић са Факултета за економију, финансије и администрацију.

Иако су званичници Србије помињали да је реформа управе успешно окончана у Словачкој, чињеница је да је она траје од 2003. године и да је почела тако што је министар финансија смањио број запослених у свом ресору за трећину.

Словачки економисти кажу да је то био крајњи рок јер се држава припремала за улазак у Европску унију и да је јавност добро реаговала јер је оцена била да је држава скупа и да има прегломазну бирократију.

Други круг реформи у Словачкој почео је 2006. године, када је премијер најавио смањење администрације за 20 одсто. У међувремну број запослених смањен је за пет одсто и зато је потребно да се реформе наставе, рекао је Петер Голиас из Економског института Братислава.

У Чешкој за идућу годину планирају смањење плата у управи за четири одсто, али не и отпуштања. Кометаришући критеријуме за отпуштања у Србији и наши економисти се слажу са словачким да измене закона треба пре свега да омогуће ефикасну управу у којој ће остати да раде они који знају свој посао.

"Закон мора да се се добро образложи и јасно ће се знати да ли је неко остао на послу, зато што је нечији рођак, партијски колега или квалитетно ради свој посао", указао је  уредник "Блиц Новца" Мијат Лакичевић.

За сада је у оптицају рачуница да је прекобројних у управи 14.000, али то нико не може да утврди док се не усвоје закони и направи буџет за идућу годину. Чини се да за сада у Влади нема слоге о отпуштањима, а више пута је најављено да то неће бити могуће без политичког консензуса.