И грађевинари морају да прате трендове

Дрвене кровове у нашим планинским центрима ускоро ће заменити нови еколошки цреп - шиндра, који је дуготрајнији и отпорнији на снег, кишу и ветар. Направили су га домаћи стручњаци и већ је добио европски сертификат.

"Производ се прави у више варијанти, тако да добијете имитацију дрвета од сиве, сиво зелене варијанте, све по жељи инвеститора и архитеката. Предност је у томе што је отпоран на уве зраке и еколошки здрав", каже Дарко Мијатовић из фирме "Потисје Кањижа".

Иако послују у све тежим условима, због економске кризе и нелојалне конкуренције, српски произвођачи грађевинског материјала раде и на модернизацији производних линија, како би прилагодили производњу грађевинских производа европским прописима.

Међутим, и инжењери морају да се усавршавају.

"Оно што је такође јако битно, то је та статистика и сакупљање података, односно поседовање адекватних података како о временским условима, тако и о брзини ветра, о оптерећењу снегом", објашњава грађевинска инжењерка Љиљана Ђукић.

Из Инжењерске коморе Србије кажу да ће се сигурно разматрати и утицаји од поплава какве смо имали у претходном периоду.

"Предавања практично иду унапред да припремамо инжењере да могу да се укључе са свим осталим инжењерима из Европске уније и на крају када постанемо чланица да могу слободно да се крећу унутар Уније", каже Драгослав Шумарац из Инжењерске коморе.

Пример сигурне и квалитетне градње је Немачка.

"Да би Србија имала квалитетну стамбену градњу, мостове и путеве, мора да уради као моја земља анексе о климатским утицајима, оптерећењима снега и ветра, сеизмичке карте са прецизним подацима о земљотресима и клизиштима. И наравно, да та сазнања ваши инжењери користе у пракси", поручио је Ридигер Хефер, са Универзитета Бохум у Немачкој.

Без поштовања норми и страндарда у грађевини нема ни повећања производње грађевинског материјала, ни запошљавања, а камоли извоза. Зато је битно усавршавање стручњака, посебно оних који граде у трусним подручјима.