Цена задуживања Србије

Иако је у априлу, после дужег времена, регистровано смањење државног дуга, он ће до краја године наставити по старом и достићи 78 одсто бруто домаћег производа. И даље смо у групи најзадуженијих у региону, одмах иза Хрватске са 90 одсто дуга.

Председник Фискалног савета Павле Петровић каже да Србија спада у земље с критично великим јавним дугом, што има за последицу то да не постоји простор за опуштање у смањивању дефицита до 2017. године јер би, како истиче, у противном, ушли у кризу јавног дуга.

"Фискални савет не види простор за повећање плата и пензија док се консолидација не заврши, до краја 2017. године", каже Петровић.

Убрзани раст јавног дуга почео је од 2008. године са тадашњих осам милијарди евра, преко 20 милијарди у 2013. до данашње 24,5 милијарди.

Колико нас кошта што се држава годинама скупо задуживала најбоље показује то да ће само на камате ове године морати да се потроши више од милијарду и 100 милиона евра, или 3,5 одсто БДП-а.

И док се у већини држава очекује смањење тог расхода, у Србији ће расти, и то по 150 милиона евра годишње до 2017. године, а то значи да ће толико морати да се уштеди на другом месту, да би дефицит остао на садашњем нивоу.

Павле Петровић каже да ће Србија за камате ове године платити више него што издвајамо за изградњу путева, железнице и целу инфраструктуру.

"То показује две ствари: колико су наше јавне инвестиције скромне и колико су камате високе, што опет све показује да је смањење дефицита и штедња неопходна, а да треба отворити простор за повећање јавних инвестиција", истакао је Петровић.

Јавне инвестиције су једини начин да се подстакне раст привреде, а Србија за то има, подсећа Петровић, пет милијарди евра одобрених повољних зајмова, од којих је до сада искоришћено свега милијарду и 300 милиона евра.