Фискални савет: Цена јавног дуга коју Србија плаћа превисока

Како се наводи у упоредној анализи нивоа задужености и буџетских издвајања за камате у земљама Европе, јавни дуг ће до краја ове године највероватније достићи око 78 одсто бруто домаћег производа (БДП) и то Србију сврстава у ред најзадуженијих међу упоредивим земљама у овом региону, одмах иза Хрватске са дугом од око 90 одсто БДП-а.

Тај јавни дуг Србије је, додаје се, знатно изнад просека у земљама средње и југоисточне Европе, који износи око 55 одсто БДП-а, али и дугорочно одрживог нивоа који је за земље сличне развијености процењен на око 50 одсто БДП-а, преноси Бета.

Фискални савет у упоредној анализи наводи да је цена јавног дуга коју Србија плаћа "очигледно превисока" и прецизира да ће у 2015. години расходи за камате износити преко 1,1 милијарду евра или 3,5 одсто БДП-а, уз напомену да само шест земаља у Европи има веће трошкове за камате на јавни дуг.

"Поређења ради, Грчка као најзадуженија земља у Европи са дугом од 180 одсто БДП-а за камате троши само 0,7 процентних поена БДП-а више у односу на Србију. Притом, очекивано је да буџетски расходи за камате до 2017. године порасту на око четири одсто БДП-а, чиме ће ова разлика практично нестати", навео је Фискални савет.

Према оцени тог тела, огромни расходи за камате већ су озбиљно нарушили структуру државне потрошње.

"За камате у 2015. години, које су најнепродуктивнији буџетски расход, плаћамо више од укупно планираних јавних инвестиција, а тек нешто мање од целокупних расхода за образовање и науку, што је уз све остале пратеће трошкове довољно за исплату зарада око 150.000 запослених у овом сектору", навео је Фискални савет Србије.

Како се истиче, упркос планираном смањењу дефицита, до 2017. године очекује се годишњи раст издвајања за камате у просеку за 20 милијарди динара. То, према Фискалном савету, значи да ће сваке следеће године бити неопходно остварити уштеде на расходима, или повећати јавне приходе за око 20 милијарди динара само да би се дефицит одржао на непромењеном нивоу.

"Овај износ је, на пример, еквивалентан укупном повећању прихода по основу сузбијања сиве економије у 2015. години, што се не може очекивати сваке наредне године, односно нешто мањи од укупних уштеда остварених по основу смањења пензија процењене на око 25 милијарди динара", наводи се у анализи Фискалног савета.

Јавни дуг у априлу смањен за 170 милијарди

У месечном извештају о фискалним кретањима у априлу 2015, Фискални савет наводи се да је јавни дуг у априлу смањен за око 170 милиона евра и да је на крају месеца износио 24,4 милијарде евра (74,1 одсто БДП-а), уз напомену да скромно смањење укупне задужености државе у појединим месецима није неуобичајено, иако је јавни дуг у дужем периоду у порасту.

До благог смањења јавног дуга у априлу, прецизира се, дошло је услед комбинованог дејства два чиниоца, а то су слабљење америчког долара и мањи буџетски дефицит од планираног у првом тромесечју 2015. године, што је створило резерву ликвидности и омогућило благо нето раздуживање у априлу.

"Дејство ових чинилаца је, међутим, само привремено и већ у мају очекујемо поновни раст јавног дуга за преко 100 милиона евра", истиче Фискални савет.

Наводи се и да је априлски фискални дефицит износио само 0,9 милијарди динара, што је смањење у односу на исти месец претходне године за око 18 милијарди динара.

"Осетно бољи резултат забележен је, слично као претходних месеци, превасходно услед буџетских уштеда од смањења плата у јавном сектору и пензија, али и рекордно високих непореских прихода услед отплате старих дугова 'Електроприведе Србије' од седам милијарди динара", навео је тај савет, напомињући да у том телу нису сигурни да ли би те ванредне уплате требало да буду део јавних прихода као што их Министарство финансија књижи.

Истиче се да, са друге стране, охрабрује убрзање реализације пројеката у области путне инфраструктуре, уз напомену да Србија у априлу први пут бележи, иако недовољан, међугодишњи раст капиталних расхода.

"Општу оцену фискалних кретања у 2015. години задржавамо и после априла: буџетски резултати јесу задовољавајући, али не и драстично бољи (иако је претходне године у прва четири месеца забележен четири пута већи дефицит). Трајно (структурно) смањење дефицита остварено је доследном применом основне мере фискалне консолидације (то јест, умањењем плата и пензија) и позитивним ефектима мера за сузбијање сиве економије", наводи Фискални савет.

Додатно смањење дефицита у прва четири месеца, прецизира се, последица је дејства привремених чинилаца – лошег извршавања капиталних инвестиција, изостанка исплате отпремнина због кашњења у решавању судбине предузећа у реструктурирању, једнократних уплата јавних предузећа и продаје фреквенција за лиценце за четврту генерацију (4Г) мобилне телефоније.

 До краја године извесно повећавање дефицита

"До краја године извесно је повећавање дефицита, јер очекујемо да ће се надокнадити тренутно кашњење у извршењу капиталних расхода од око 10 милијарди динара, док је планирани износ прихода од дивиденди и добити јавних предузећа и агенција на годишњем нивоу већ прикупљен, а тиме и њихов допринос даљем смањењу дефицита највероватније исцрпљен", навео је Фискални савет у месечном извештају за април.

Тај савет истиче да је посебно истраживао априлску уплату износа од око седам милијарди динара у буџет по основу старих дугова ЕПС-а и додаје да се ту намећу два питања: да ли је њено књижење као непорески приход у складу са међународним рачуноводственим стандардима и којим средствима је извршио плаћање?

Подсећа се да је то потраживање од ЕПС-а настало тако што је држава отплаћивала обавезе Париском клубу поверилаца уместо тог јавног предузећа у периоду од 2012. до 2014. године.

"Међутим, раздуживање државе Париском клубу поверилаца се, у складу са међународним рачуноводственим стандардима, евидентирало на рачуну финансирања, па део рате који се односио на отплату дуга ЕПС-а није био буџетски расход, нити је био укључен у дефицит.

Самим тим, и сада наплаћено потраживање од ЕПС-а треба бележити на рачуну финансирања (а не као непорески приход), тако да би допринос ове уплате смањењу дефицита вероватно требало искључити", навео је Фискални савет.

Према том савету, није ни сасвим јасно из којих средстава је ЕПС извршио плаћање, имајући у виду проблеме tе компаније са ликвидношћу у претходном периоду и слаб пословни резултат у 2014. години.

Чињеница је и да се држава недавно задужила код Светске банке с циљем помоћи ЕПС-у при увозу струје услед смањеног капацитета енергетског система (од чега је у априлу ЕПС повукао око 90 милиона евра) и сматрамо економски неоправданим уколико је део тих средстава ЕПС поново уплатио у буџет, наводи се у извештају.

Фискални савет Србије очекује да ће у мају у републичком буџету бити забележен дефицит од 10 до 15 милијарди динара.

"Дејство неких једнократних фактора који би ванредно умањили дефицит је изостало (осим ако се одложи редовни повраћај ПДВ-а на крају месеца), тако да се целокупно смањење дефицита може објаснити претходно описаним трендовима. Расходи ће бити мањи услед умањених плата и пензија и ниског извршења капиталних расхода, а приходи вероватно нешто већи услед побољшане наплате пореских прихода", прецизира се у извештају о фискалним кретањима у априлу 2015.