Велико спремање у јавној управи

У Министарству рачунају и да ће такозваним природним одливом, најчешће у пензију, отићи још један проценат или готово 5.000 запослених у јавној управи.

У поређењу са Европом, у Србији у државном сектору ни не ради превише људи ако се гледа према броју становника. Међутим у поређењу са укупним бројем запослених и резултатима које постижу, пола милиона је и превише, кажу у надлежном министарству.

Држава ће покушати да их натера да раде боље и више, али ће многи остати без радне књижице. За почетак, до краја године њих 4.600 из државне управе, где су поред администрације и здравство и просвета. А још готово 4.500 мораће да отпусте локалне самоуправе, укључујући и њихова јавна предузећа.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички рекла је да, што се дуже чека, то већи број људи мора да се реши – да се рационализује како би се уклопили у буџет. "И с друге стране, чекали не чекали, следеће године имамо тешње оквире у које морамо да се уклопимо", навела је Удовички.

Са ММФ-ом је договорено да се број запослених, односно трошак за њихове плате ове и наредне две године смањи 15 процената. Међутим, захваљујући резултатима штедње, отказа ће бити мање.

"Није нам ММФ прогледао кроз прсте већ поверовао да спремамо озбиљан програм рационализације, а да ћемо се уклопити у буџетски оквир. Буџет је предвидео 2,5 одсто управо зато што је нама дато време да се уклопимо", навела је Удовички.

Економиста Милојко Арсић каже да ово неће донети знатне уштеде за буџет Србије и за остале нивое државе, али је добар пример да држава у оквиру опште штедње штеди и на себи.

"Мислим да неко значајније отпуштање људи у јавном сектору у наредном периоду није могуће, ако желимо да задржамо постојећи ниво услуга, а квалитет да унапредимо", каже Арсић.

Како додаје, тако би, у најбољем случају, Србија у наредним годинама уз доста креативности, увођења електронске опреме и слично могла по 10 хиљада у наредне две године, а све остало било би под знаком питања и вероватно неоправдано.

Где ће највише људи остати без посла – у здравству, просвети или бројним агенцијама – одредиће Влада на предлог ресорних министара, после усвајања закона којим ће бити прописан максималан број запослених по секторима. Већ се зна да ће већина општина, њих 80 одсто које имају вишак, морати да отпусте око 4.500 запослених.

Зоран Перишић из Сталне конференције градова и општина каже да 4.500 за целу Србију није велики број.

"Без обзира на временски период у којем ће се то урадити, сматрам да ће уз програм социјалног збрињавања тих људи који ће остати без посла да ће сви бити задовољни. Тај социјални програм биће усмерен пре свега на оне којима је до пензије остало још мало. Друго, морамо водити рачуна о стручним кадровима који су неопходни за функционисање локалне самоуправе", навео је Перишић.

Они који остану без радног места у јавном сектору имају право на отпремнину у висини трећине просечне зараде за сваку годину рада у организацији коју напуштају, и на накнаду за случај незапослености.

То је прописано законом који би скупштина требало да усвоји у јулу и уз који ће наредне године престати да важи Закон о забрани запошљавања у јавном сектору.