Држава тражи начин да додатно заштити производњу млека

"Влада Србије је спремна да уложи додатна средства и да додатно преговара са Директоратом за пољопривреду и рурални развој ЕУ и Европском комисијом и да уведе додатне заштитне мере како би се спасио млекарски сектор у Србији", казала је Снежана Богосављевић Бошковићона на конференцији за новинаре на којој су представљени резултати рада тог министарства у протеклој години, преноси Танјуг.

Снежана Богосављевић Бошковић није могла да износи детаље о томе које ће додатне мере заштите бити могуће, али је казала да увођење прелевмана није једина опција.

"Споразум о стабилизацији и придруживању је потписан и не оставља много могућности за накнадне интервенције и измене", казала је она, али је истакла да ће држава искористити и најмању могућност за преговоре.

Навела је да и данас заседа радна група која разматра све моделе и могућности, који поред осталог, како је рекла, "значе и разговор са Бриселом и евентуално утврђивање могућности увођења прелевмана".

Министарка је рекла да очекује да брзо буду позната конкретна решења.

Према њеним речима, радну групу чине стручњаци из министарства, али и са факултета и института који ће разматрати различите моделе, а коначна одлука ће бити донета у складу са оним што је најбоље за домаће произвођаче.

Она је подсетила да је Влада већ предузела одређене мере заштите млекарске производње ради ублажавања последица прекомерног увоза млека и млечних производа из ЕУ, као што је интервентан откуп вишка млека у праху који су од домаћих произвођача купиле Републичке робне резерве за 500 милиона динара, али и повећавање дажбина на увоз тих производа из ЕУ.

Додала је да су сачуване и премије за млеко у овој години, иако је захтевано да буду укинуте или смањене, а повећане су и субвенције по крави са 20.000 на 25.000 динара.

Министарка пољопривреде је казала да је проблем настао потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ јер су, према њеним речима, "у оквиру споразума са недовољно пажње и одговорности прихваћени рокови за либерализацију тржишта за пољопривредне и прехрамбене производе".

"Они који потписали тај споразум нису пажљиво проценили када ће српски сељак бити спреман да уђе у тржишну утакмицу са европским, а да након тога ништа није урађено да се српски сељак припреми, већ је пуштен низ воду", каже министарка.

Снежана Богосављевић Бошковић је рекла да се сада осећају негативне последице тако потписаног споразума које захтевају велика средства како би се превазишле.

У Батајници прорадила банка биљних гена

У склопу Дирекције за националне референтне лабораторије у Батајници са радом је почела банка биљних гена у којој је похрањено више од 4.000 узорака 240 сорти семена, а најкасније почетком следеће године кренуће и физичко-хемијска и испитивања млека.

То је најавила министарка пољопривреде, подсетивши да је та институција са радом почела ове године, након десет година чекања.

Средином фебруара покренута су лабораторијска испитивања у фитосанитарној и семенској лабораторији у оквиру тог комплекса, навела је Богосављевић Бошковић

Она је додала да се ради на завршетку опремања лабораторије за физичко-хемијска испитивања и лабораторије за испитивање млека, па ће крајем ове и почетком наредне године, и оне почети са радом.

Убудуће пет одсто субвенција за осигурање

Нацртом новог закона о противградној заштити предвиђено је да се од подстицаја за биљну производњу које се исплаћују пољопривредницима, око пет одсто средстава користи за осигурање, рекла је министарка пољопривреде.

"Онај пољопривредник који конкурише за субвенције, мораће да издвоји тих пет одсто за осигурање, то је отприлике 500 динара на садашњих 100 евра по хектару, можда нешто и мање", рекла је Снежана Богосављевић Бошковић.

Навела је и да је предвиђено да се потом склапају уговори са осигуравајућим кућама које ће из тих средстава бити обавезне да набаве противградне ракете.

Она је истакла да ће нови закон чије је усвајање планирано за ову годину, омогућити да систем противградне заштите у Србији буде далеко сигурнији, поузданији и ефикаснији.   

Надлежности на свим нивоима ће бити јасно одређене, а противградна заштита ће прећи у надлежност Министарства пољопривреде, додала је Богосављевић Бошковић.

Министарка је још једном позвала пољопривреднике да осигурају свој род,  јер како је упозорила, не постоји стопроцентно поуздан систем противградне заштите. Држава, подсетила је, регресира 40 одсто премије осигурања.

"Досадашње искуство говори да они који су имали подигнуте противградне мреже нису имали штету... дајемо повраћај инвестиције 40 до 55 одсто, у подручјима где су највеће штете, ако је 10.000 евра на једном хектару, министарство рефундира 5.500 евра", рекла је Снежана Богосављевић Бошковић.