Јавна расправа о Нацрту закона о конверзији земљишта

Зорана Михајловић је, у Привредној комори Србије на почетку јавне расправе, рекла да је циљ закона да се реши питање власништва над грађевинским земљиштем и да се заједно са Законом о планирању и изградњи, као и законом о премеру и катастру, који се такође налази у јавној расправи, заврши законско уређење те области, преноси Бета.

Министарка грађевинарства је рекла да у Србији има око 660.000 хектара грађевинског земљишта, а да ће предмет новог закона бити, према процени, највише један одсто тог земљишта.

Према њеним речима, циљ закона је да се "ствари у области власништва над грађевинским земљиштем доведу у нормално, домаћинско стање, да оно што је нормално и у другим државама буде нормално и у Србији".

"Очекујемо да ће закон омогућити да се земљиште у Србији приведе урбанистичкој намени, да грађевинске локације не буду празне и без радника и да се створе бољи услови за привреднике", рекла је министарка.

Михајловићева је рекла да све што се до сада радило по питању конверзије земљишта није дало резултете, наводећи да је по старим прописима у Београду урађена само једна конверзија.

"Све је стајало, јер није пронађен прихватљив начин за конверзију, а и политика је имала уплива у решење тог проблема", рекла је Михајловићева наводећи да су у новом закону решење дали струка и економија, а не политика.

Државна секретарка Александра Дамњановић рекла је да је тржишна вредност 5.310 хектара грађевинског земљишта, које ће бити предмет конверзије уз накнаду за предузећа која су купљена кроз приватизацију или стечај, процењена на нешто више од 1,4 милијарде евра.

Према њеним речима, "закон се бави субјектима приватизације, стечаја и извршења, спортским друштвима, удружењима грађана, предузећима у реструктурирању", а не односи се на највећи број грађана који право на власништво над земљиштем остварују без накнаде по Закону о планирању и изградњи.

Дамњановићева је рекла да је конверзија могућа уз накнаду која се одређује у висини тржишне вредност тог грађевинског земљишта у моменту подношења захтева за конверзију уз накнаду.

Додала је да предмет конверзије не може бити земљиште које је неким посебним законом изузето из продаје, као ни земљиште које је планским документом предвиђено за изградњу објеката јавне намене.

"Закон предвиђа могућност закупа грађевинског земљишта на 99 година по тржишној вредности", рекла је Дамњановићева.

Предвиђено је и умањење тржишне вредности земљишта у три случаја и то најпре када се оно налази на територији локалне самоуправе са ниским животним стандардом и високом стопом незапослености, када степен умањења одређује Влада Србије, рекла је Александра Дамњановић.

Александра Дамњановић је додала да је умањење износа конверзије предвиђено и код изграђеног грађевинског земљишта, као и код грађевинског земљишта власника чији су објекти изграђени у неком комплексу.

Како је објаснила, законом се не одузима право коришћења грађевинског земљишта, али се оно своди на "голо право", што значи да уколико они на које се закон одсноси не конвертују земљиште или не га не узму у дугогодишњи закуп, немају право градње на том земљишту.

Јавна расправа о нацрту закона о конверзији одржаће се у Новом Саду 22. маја, у Суботици 28. маја, у Нишу 1. јуна, а завршни скуп је 10. јуна у Ваљеву.