Покренут програм за решавање дугова српске привреде

Меморандум је у име ИФЦ-а потписао регионални менаджер Томас Лубек, који је упозорио да Србија има висок проценат проблематичних кредита, али да није једина у региону, у којем удео ненаплативих кредита износи око 20 одсто, преноси Танјуг.

Према подацима ИФЦ-а, до краја 2014. године удео ненаплативих кредита у портфолију српских банака достигао је 23 процента, што представља раст у односу на 2010. годину, кад је износио 16,7 одсто.

Сертић је указао да добровољно финансијско реструктурирање и стечајеви у Србији иду веома споро због компликоване процедуре и казао да држава припрема измене закона о добровољном финансијском реструктурирању и стечају.

"Веома су компликоване и дуге процедуре и за већину учесника у том процесу нема обавезујућих форми за рокове, трајање процедура, завршетак тих послова", рекао је Сертић.

Он је додао да је циљ државе да у наредном периоду заинтересује банке да уђу у процесе добровољног, односно вансудског решавања дугова, с озбиром да је у претходном периоду било заинтересованих за тај правни инструмент, али да су банке то избегавале.

Говорећи о стечајевима, Сертић је рекао да је циљ да се они убрзају, а не да трају понекад и недопустиво дуго и казао да ће измене Закона о стечају бити припремљене за јавну расправу у договору са Светском банком и ММФ.

"Ми ћемо наћи најбоље решење за садашње економско стање, као и најбоље решење у интересу државе", рекао је Сертић.

Истакао је да проблем несолвентности српске привреде није проблем од јуче, али да се са њим данас суочавамо и да је то озбиљан проблем који успорава опоравак економије и напоре за јачање приватног сектора.

Министар привреде је казао да ће се са реформама у тој области релаксирати неколико десетина привредних субјеката који имају проблеме дугова.

Селаковић је рекао да је решавање правне регулативе у тој области велики задатак државе у наредном периоду и напоменуо да је правосуђе веома конзервативно, као и да ће министарство у наредном периоду организовати обуке привредних судија, како би се ти спорови брже решавали.

Он је ипак напоменуо да ту инстант решења ни чаробног штапића нема, али да треба радити на томе.

Селаковић је подсетио да је 1. јануара 2015. године почео да се примењује Закон о посредовању, односно медијацији, као и да је недавно објављен Регистар медијатора.

Министар правде је објаснио да тај закон предвиђа да две стране, кад добровољно закључе споразум, он има снагу правоснажне судске пресуде.

"Желимо да максимално ојачамо вансудско решавање спорова и Министарство правде ће настојати да што више унапреди пословне вештине привредних судија", рекао је Селаковић.

У име Привредне коморе Србије споразум је потписао председник ПКС Марко Чадеж који је изразио задовољство што се извршна власт има дијалог са представницима привреде у циљу проналажења најбољих решења за неликвидност привреде.

Програмом, чији је циљ смањење несолвентности привреде и подстицај кредитирања у Србији, подржава се развој и унапређење законодавног оквира у области стечаја и споразумног финасијског реструктурирања.

Пројектом се, такође, унапређује рад Агенције за лиценцирање стечајних управника и јачају капацитети стечајних управника и осталих учесника у овом поступку.