Перипетије око конверзије земљишта

За власнике предузећа који су имовину стекли у приватизацији или стечају, нови закон дозвољава да граде на тим локацијама, али држава још није одлучила да ли ће им наплатити конверзију земљишта. Мишљење струке о томе је подељено, а закон се очекује до краја јуна.

Пре пет година, Влада је усвојила Уредбу о промени права коришћења грађевинског земљишта у право својине, а ресорно министарство је донело критеријуме по којима се Пореска управа руководила приликом одређивања накнаде коју су корисници земљишта морали да плате. Поједини инвеститори су искористили шансу да први постану власници земљишта.

"Уколико друге компаније добију земљиште без надокнаде, онда сматрамо да би било праведно да се наша уплаћена надокнада прихвати као плаћање осталих дажбина током градње", каже генерални директор ИМЕЛ-а Мирко Урошевић.

Међутим, 2013. године Уставни суд оспорава Уредбу о конверзији земљишта и тако престаје да важи одредба Закона о планирању и изградњи да се, уз накнаду, право коришћења државног грађевинског земљишта може променити у право својине.

"Три-четири владе су прошле, нажалост, ниједна није решила проблем конверзије земљишта. Многи од бизнисмена и појединаца који су долазили до те земље били су блиски одређеним политичким странкама или одређеним политичарима и онда су се у Скупштини волшебно појављивали и бивали изгласани такви закони који су некоме одговарали", каже Драгомир Рајић из Мреже за пословну подршку.

С обзиром на то да је тада својина земљишта била услов за издавање грађевинске дозволе, власницима приватизованих друштвених предузећа чија су земљишта пренамењена била је онемогућена градња објеката. Нови Закон о планирању и изградњи дозвољава да се зида на тим парцелама.

"Сви који су купили фабрике а нису наставили производњу и то земљиште после продали као грађевинско – апсолутно су на неки начин зарадили на тој продаји и они су у обавези да плате", каже власник "Гемакса" Ђорђо Антељ.

У Мрежи за реституцију тврде да питање конверзије грађевинског земљишта може да се реши, али не онако како је предвидело Министарство финансија, с упитима које је доставило локалним самоуправама.

"Што се тако потпуно погрешно тражи да локалне самоуправе доставе упите о предузећима која ће тек ићи у приватизацију, да ли користе и колико јавно грађевинско земљиште. Кључна ствар је да је све оно грађевинско земљиште које је прошло кроз приватизације, стечајне поступке и дан-данас у државној својини и не сме и не треба да буде предмет конверзије већ првенствено реституције", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Док се чека да ресорно министарство донесе коначну одлуку о конверзији земљишта, из Мреже за реституцију се питају како се на локацијама приватизованих фабрика граде стамбени комплекси ако се против њихових власника воде кривични поступци или су у затвору.

Наглашавају и да није довољно транспарентно ко су нови градитељи, али и да нису тачне тврдње да конверзија земљшта кочи долазак страних инвеститора. Подсетимо, купци приватизованих предузећа углавном су били наши држављани.