Подршка јавним инвестицијама, ако не угрожавају буџет

Циљ је да обуздамо потрошњу, али и да створимо простор за јавне инвистиције, поручује стални представник Међународног монетарног фонда у Србији Ким Дехенг.

"Јавне инвестиције подржавамо. Циљ је заправо да обуздамо потрошњу, али и да створимо простор за јавне инвестиције. Будући да и јавни дуг расте, улагања би морала да буду унутар фискалног простора", рекао је Дехенг након представљања пролећног извештаја ММФ за регион централне, источне и југоисточне Европе.

Дехенг је навео да сада постоји већи простор у буџету за јавне инвестиције, али да ипак мора да се направи баланс између отплате дуга и трошења на инвестиције.

Према његовим речима, ММФ подржава да влада троши на инвестиције до мере која не угрожава јавне финансије. У исто време, рекао је Дехенг, настаје забуна највише због лоше координације и планирања.

"Листа инвестиционих жеља министарстава није до краја усклађена са ограничењима са којима се земља као целина суочава. Тако је и један од наших циљева да унапредимо буджетски систем како би био ефикаснији", рекао је Дехенг.

Он је указао и на проблем у координацији и планирању, због чега се у Србији дешава да ни већ предвиђен новац за улагања није потрошен.

"Проблем је што влада није могла да реализује јавне инвестиције предвиђене буџетом претходних година, чак иако је удео био врло мали, мањи од три одсто бруто домаћег производа. Онда и нема смисла да се одваја више пара, када не може да се потроши ни ово до сада", рекао је Дехенг.

ММФ очекује продужетак рецесије у Србији

Привреда региона наставља раст у 2015, процене су из овогодишњег регионалног извештаја Међународног монетарног фонда који је данас представљен. ММФ очекује рецесију у Србији.

Након 1,8 одсто негативног привредног раста у 2014, у Србији се за 2015. прогнозира такође негативан привредни раст бруто домаћег производа (БДП) од 0,5 одсто, преноси Танјуг.

У целини гледано, процена ММФ-а је да ће привреде средње и југоисточне Европе ове године наставити опоравак, по просечним реалним стопама раста БДП-а које ће се кретати и изнад четири одсто.

Извештај се односи на земље средње, источне и југоисточне Европе, балтичке земље и бивше совјетске републике, међу којима по очекиваној стопи раста предводе Црна Гора и Македонија, за које у ММФ-у у овој години прогнозирају раст БДП-а од 4,7 односно 3,8 одсто.

ММФ је већ раније објавио како очекује да би хрватска привреда, након шест година рецесије, ове године требало да забележи раст привреде од 0,5 одсто, захваљујући пре свега повољнијем спољном окружењу које подупире извоз и потрошњу, пренео је tportal.hr.

За балтичке земље у ММФ-у прогнозирају просечну стопу раста од 2,6 одсто, за средњу Европу од 3,1 одсто, а за три земље југоисточне Европе чланице ЕУ - Бугарску, Румунију и Хрватску, очекивана просечна стопа раста износи 2,1 одсто.

Тај просек подиже Румунија, за коју у ММФ-у очекују привредни раст од 2,7 одсто у овој години.

Песимизам је најизраженији у прогнозама ММФ-а за бивше совјетске републике, првенствено за Украјину, за коју након негативног привредног раста од 6,8 одсто у 2014. ове године у ММФ-у очекују негативан раст од 5,5 одсто.

Осим због политичке нестабилности у Украјини, овако негативне прогнозе у ММФ-у заснивају и на зависности Украјине и суседних земаља, бивших совјетских република, од руске привреде, за које се ове године очекује негативан раст БДП-а од 3,8 одсто, а следеће минус 1,1 одсто.

Овакве прогнозе заснивају се на очекиваном утицају нижих цена нафте, нешто бољих изгледа за привреду Европске уније и успоравање руског раста у 2015. години, али и унутрашњих специфичности сваке поједине земље.