Шта мучи привреднике у Србији

Иако статистика каже да, и поред смањења пензија и плата, у јавном сектору потрошња није пала, за привреднике је баш слаба куповна моћ грађана највећи проблем. Већи од честих промена прописа, накнада и висине пореза.

Јелена Бојовић из НАЛЕД-а каже да привредници не виде довољан број купаца, не осећају да је потрошња повећана, већ да, напротив, 88 посто привредника каже да је највећи проблем слаба куповна моћ.

А кад је тешко наћи купца, још је важније понудити производ или услугу по што нижој цени.

Ту су у предности они који послују мимо закона, а највише их је у трговини и услугама.

Предраг Курчубић из Ипсос Стратеџик маркетинга наводи да чак свако треће предузеће у априлу тврди да морају да размишљају о отпуштању радника и смањењу плата због чињенице да конкуренција послује у сивој зони и да морају да се прилагођавају.

Тек свако дванаесто или тринаесто предузеће које ради мимо закона буде откривено и плати казну, али половина њих настави по старом, јер им се то исплати, показало је истраживање.

Привредници се побољшању надају од лета, када почиње примена Закона о инспекцијском надзору.

Од Владе очекују и да коначно попише све таксе и одреди како се рачунају. Помогло би и доношење Закона о електронској архиви.

Адвокат Ђорђе Вукотић каже да су измене Закона о архивирању у надлежности Министарства културе.

Додаје да је некакав нацрт закона припремљен, али да не решава питање архивирања и да би морао да буде унапређен.

Јелена Бојовић указује да се у Министарству културе не баве оним што је битно за привреду.

"Начин архивирања финансијских извештаја и других ствари је у надлежности неког ко се уопште не разуме у привреду и финансије", објашњава Бојовићева.

Обавезно чување документације на папиру само један трговински ланац годишње кошта 100.000 евра, кажу у НАЛЕД-у.