Искључени радијатори, процурили дугови

Топлане за гас дугују 12 милијарди динара, а за мазут 850 милиона динара, док је дуг потрошача за грејање чак 30 милијарди динара.

У појединим градовима и општинама дугови за грејање премашују годишњу потрошњу енергената. У Министарству енергетике кажу да то значи да су се годину дана грејали бесплатно. Грађанима је цена висока, а највише је примедаба на нове обрачуне по потрошњи.

"Имам стан од 80 квадрата а добила сам обавештење да ћу од идуће грејне сезоне плаћати у грејној сезони 30.000 динара. Сада ви замислите које је то грејање", каже грађанка Јагодине.

"Зиму такорећи нисмо ни имали, а рачуни су нам огромни", каже један Лозничанин.

Топлане су више грејале на мазут јер је због пада цена нафте био јефтинији од гаса. Грејна сезона је протекла добро, а топле радијаторе, кажу, треба платити.

Директор пиротске "Градске топлане" Радован Николић каже да ненаплаћена потраживања износе 105 милиона динара.

"Ми имамо обавезу да 57 тона мазута месечно вратимо робним резервама. Ми имамо сада заостатак четири до пет рата јер у грејној сезони нисмо били у ситуацији", каже Николић.

Владан Трпковић, директор ЈСП у Лозници, каже да је укупан дуг за грејање у 2014. години у том граду 19 милиона динара.

Према његовим речима, поценат наплате је 89 одсто, скоро 90, а наплата по утрошку се обрачунава од октобра 2014. године.

Даљински системи са својим оснивачима, локалним самоуправама, морају да нађу начин да плате дугове "Србијагасу". Неки су рачуницу пронашли у кредитима.

"На конту дуговања за гас узели смо банкарски кредит зато што је то пословна политика последњих неколико година – да се више исплати плаћати банкарске камате него затезне камате 'Србијагасу'", рекла је Биљана Булатовић Пајић из ЈКП "Грејање" у Панчеву.

У Министарству енергетике потврђују да се припрема нови начин формирања цена грејања, који топланама треба да олакша пословање.