Када радници заћуте

Званична стопа незапослености у Србији смањена је три одасто и износи 17,6 одсто али у последњих 15 година, милион радника је остало без посла.

Незапослена је 741.000 људи а према незваничним подацима, око пола милиона њих ради на црно. У таквим околностима онемогућено је остваривање радних и социјалних права.

Нада Новаковић из Института друштвених наука рекао је да је уништено право, посебно оних најсиромашнијих, на лечење, право на образовање и на решавање станбеног питања.

Приватизација је десетковала привреду, а бројне фирме су отишле у стечај. И док 400.000 запослених прима минималну зараду, 50.000 људи иде на посао без икаквих примања. Многи немају здравствено осигурање, нити повезан стаж. Страхују и од најављеног усклађивања нашег радног законодавства са Европским.

Министар Александар Вулин рекао је да је видео новинске текстове у којима се причало о укидању топлог оброка, превоза и томе слично, ништа од тога није ни најприближније истини, Закон о раду се не мења

Механизми заштите права радника нису довољно функционални, ни инспекцијска заштита, нити заштита пред судом јер спор често предуго траје. Најтеже је што радници и после свега тешко наплате своје зараде

"Држава под паролом ефикасносности инспекције рада замагљује кључну ствар. Та кључна ствар је да они неће да уведу да послодавац, као што је то на западу материјално и кривично одговара за неисплаћивање зарада", каже Новаковићева.

Наплату потраживања од послодавца законодавац је решио тако што уз обрачунски листић радници могу послодавцу да блокирају рачун.

Председник Самосталног синдиката Србије Љубисав Орбовић каже да је обрачунски листић меница и јавна исправа.

"Одмах да вам кажем више од 200 људи је остварило своја права на тај начин али је остварило права, зато што је било новца на рачуну", рекао је Орбовић.

У пракси, послодавци имају рачуне у неколико банака, и без судског спора за који радник најчешће нема новца, тешко је наплатити дуг.

"Радник у овом случају би својим платним листићем имао третман менице и могао би да оде у банку да наплати своја потраживања односно да наплати своју зараду. Ја морам да кажем да нисам чуо да је то неко успео да изведе", навео је Орбовић.

Ове године није потписан ниједан колективни уговор у приватном сектору, а стручњаци упозоравају и на стални одлазак младе и стручне радне снаге. Забрињава и то што грађани надлежнима највише пријављују државне институције због дискриминације у области запошљавања.