Фискални савет: Нема услова за повећање плата и пензија

Остварени фискални дефицит у марту од 25,7 милијарди динара јесте нешто изнад 10 милијарди већи него у фебруару, али овакав резултат био је очекиван, наводи Фискални савет.

У марту су издаци државе за плаћање камата највећи у години, готово двоструко већи од њиховог месечног просека, због чега је и дефицит у овом месецу по правилу нешто већи, преноси Фонет.

У односу на исти месец претходне године, фискални дефицит умањен је за око 15 милијарди динара, а главни разлог за ово побољшање је смањење расхода за пензије и зараде у јавном сектору, указује Фискални савет.

Јавни дуг је у марту повећан за 450 милиона евра и на крају месеца износио је 24,6 милијарди евра или готово 75 одсто бруто домаћег производа (БДП).

До повећања јавног дуга дошло је услед комбинације повећаног задуживања државе на домаћем финансијском тржишту емисијом државних записа и обвезница, због чега је јавни дуг порастао за око 180 милиона евра и курсних разлика, односно јачања долара, валуте у којој је уговорен највећи део спољног јавног дуга.

То је довело до повећања спољног дела јавног дуга за 270 милиона евра, иако у марту није било новог девизног задуживања.

Фискална кретања у прва три месеца 2015. могу се у начелу оценити као задовољавајућа. Дефицит државе у првом кварталу је био веома низак и износио је 21 млрд динара, наводи Фискални савет.

Требало би, међутим, имати у виду да је нешто бољи фискални резултат добрим делом последица деловања неких једнократних чинилаца који се неће више понављати до краја године, попут уплате готово целокупног планираног годишњег износа дивиденди јавних предузећа.

Због тога нису у потпуности утемељене оцене које се могу чути у јавности да су позитивна фискална кретања почетком 2015. године надмашила сва очекивања, упозорава Фискални савет.

Позитивни трендови су заправо то што се фискална консолидација за сада спроводи доследно и што је нешто повећана наплата јавних прихода.

Фискални савет указује да су акцизе и ПДВ наплаћени у мало већем износу него што је планирано, укупно за око пет милијарди динара, а има индиција да је до тога дошло услед сузбијања сиве економије.

Оцена фискалних кретања у првом кварталу би била још повољнија да га није обележило и рекордно ниско извршење јавних инвестиција.

Уместо 20 милијарди динара капиталних расхода, остварена је свега половина од тога, 10,5 милијарди и то је, такође, један од битнијих разлога због ког је дефицит у првом тромесечју био веома низак и због чега је потребан опрез у тумачењу фискалних кретања, наводи се у саопштењу.

Врло је вероватно да ће због нешто боље наплате јавних прихода фискални дефицит у 2015. години бити мањи од планираних 5,9 одсто БДП и износити нешто изнад пет одсто.

Дефицит би, међутим, лако могао да буде и нижи од пет одсто БДП и то поједини државни званичници већ сада најављују, наводи Фискални савет.

Не постоји економско оправдање да се разматра повећање пензија и плата у јавном сектору.

Њихово умањење је кључна мера фискалне консолидације и убедљиво најважнији разлог због ког се фискални дефицит уопште смањује у 2015. години, указује Фискални савет Србије.

Друга структурна побољшања до којих долази због сузбијања сиве економије су све извеснија, али су много мања и не могу бити одговарајућа замена.

Фискални савет је оценио да већ сада постаје извесно да се касни у спровођењу планираних реформи - јавна предузећа, завршетак приватизације у 2015. години, рационализација броја запослених у буџетском сектору уз реформу здравства и просвете, које би требало да смањују дефицит и када се исцрпи ефекат умањења зарада и пензија.

Због тога је сваку евентуалну резерву која се оствари у 2015. години потребно сачувати, јер највећи изазови трогодишњег програма фискалне консолидације заправо тек предстоји, наглашава Савет.

У априлу ће се највероватније остварити суфицит републичког буџета већи од пет милијарди динара.

Баш као што је у марту дефицит уобичајено нешто већи од просека због високих расхода за камате, тако је и у априлу дефицит мањи зато што се у том месецу наплаћује квартални ПДВ.

Уместо малог дефицита, у априлу ће се, по свему судећи, остварити чак и солидан суфицит, што на први поглед указује на осетно побољшање фискалних кретања, додаје савет.

Стварни резултат у априлу је, међутим, тек нешто бољи од очекивања, јер су међу битнијим разлозима за остварени суфицит изузетно неефикасно извршавање јавних инвестиција и неки ванредни приходи буџета.

Стварно побољшање односи се једино на повећану наплату ПДВ и акциза, закључује Фискални савет Србије.