Све више напуштених градилишта, има ли одговорности власника

У Србији је све теже наћи инфраструктурно опремљену локацију за градњу, с решеном имовином, тврде и домаћи и страни инвеститори. С друге стране, све је више напуштених градилишта.

Врњачка Бања, краљица српских бања, привлачи и домаће и стране туристе. Пре 23 године, у строгом центру, фирма "Фонтана" је почела градњу хотела и онда стала. Због недомаћинског понашања, власнику је одузета локација.

"Овај комплекс је тренутно у власништву Агенције за приватизацију, односно државе, и у наредна два месеца очекујемо новог купца. Ми смо као општина помогли да што пре средимо имовинску карту тог предузећа", каже Бобан Ђуровић, председник Општине Врњачка Бања.

Највише напуштених градилишта је у престоници, и то на одличним локацијама. На само стотинак метара од српског парламента, једно такво постоји више од деценије. Уместо изграђеног пословног простора – паркинг.

"Радове је требало да изведе Грађевинско предузеће 'Рад', али због незатворене финансијске конструкције то градилиште је већ 12 година напуштено. 'Рад' је у међувремену у стечају, инвеститор се не појављује", каже Горан Родић из Грађевинске коморе.

Стручњаци сматрају да мора да се створи законски основ како би се инвеститор натерао да заврши започети објекат. Као највећи проблем наводе судске спорове који трају и до 20 година.

"Око неких локација постоји проблем што има више интересних група које из неког разлога одуговлаче са судским споровима. Ово је повезано и са корупцијом у правосуђу и онда врло често и не може да се распетља ко је заправо власник, ко је шта продао у чије име", каже Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

Неке локалне власти предлажу решења, посебно за напуштене фирме у стечају.

"Ми тренутно разговарамо са Министарством финансија како да решимо да те фирме, те локације фирми које су се нашле у стечају не буду предмет трговине стечајних управника, већ да оне буду враћене Граду, а да стечајни управници могу да наплате у стечајну масу новац које су те фирме платиле за локацију и да се на тај начин намире стечајни повериоци", каже Горан Весић, градски менаџер.

Весић верује ће те локације ускори бити регулисане.

"Чињеница да тога имамо доста, да имамо многа предузећа, прво 'Jугоекспорт' у епицентру Београда, који је у стечају већ годинама, нико тамо не борави, а бораве стечајни управници", каже Љубомир Шубара, директор Агенције за приватизацију.

Стручна јавност сматра да су сада на потезу локалне самоуправе, које би коначно требало да попишу напуштена градилишта и понуде их потенцијалним инвеститорима. Такође, и наплате порез. Као пример увођења реда у грађевинарству могу да буду сајтови градова широм Европе на којима, за сваку општину, постоје подаци о слободним локацијама и условима под којим се продају или дају у закуп.

Уколико инвеститор не заврши објекат у року, плаћа порез на имовину као да је објекат изграђен.