Кад чекови и картице одлазе у прошлост

Србија из године у годину бележи раст плаћања картицама и бесконтактним стикерима, а чак 40 одсто порасле су трансакције за куповину преко интернета.

Дарко Поповић, члан Извршног одбора Банке Интеза, каже да је број трансакција прошле године повећан за 10 процента.

"Уколико причамо о вредности, број трансакција је повећан за 0,5 процената, што значи да је вредност просечне трансакције негде смањена. Оно што је добар тренд је да је примећен мањи број издатих чекова", каже Поповић.

Развијени системи плаћања у Србији не говоре много јер, што смо сиромашнији, више волимо да видимо новац у рукама – пошто га тако лакше контролишемо.

У Србији, око 900.000 клијената користи око 1.200.000 кредитних картица. Иако је укупни лимит око 85 милијарди динара, грађани су искористили тек половину одобреног задужења по том основу. Разлог је све веће кашњење у отплати рата које је достигло 17 одсто.

"Ја то приписујем само чињеници да су клијенти навикли на картице и да се оне користе за основне ствари, за свакодневну куповину. То је оно што је циљ – да се новац уведе у електронске токове што је згодније и за самог корисника и продавце", каже директор "Визе" за Југоисточну Европу Владимир Ђорђевић.

Иако Србија личи на организам који има добар финансијски крвоток али не и довољно крви, односно новца, то јој не смета да буде једна од ретких земаља у свету која уводи најновији бесконтактни систем плаћања преко паметних телефона.

"Наравно, овај систем је попут облака. Чим обавите бесконтактно плаћање андроидом, информације не остају у телефону већ на серверу, и не постоји могућност злоупотреба", истиче Здењек Хаузер, председник Управног одбора Банке Интеза.

У Србији има око 5.000 места на којима може да се плаћа на бесконтактни начин. Процењује се да ће за две године свака трећа трансакција бити обављана мобилним телефоном.