Кинески трговци одлазе из Србије

До 1998. године у Србији је живело свега стотину Кинеза. После тог периода укључујући и време НАТО агресије тај број је варирао између 15 хиљада до чак 45 хиљада кинеских држављана.

Када су Кинези ту, чини се да ни Луј Витон женама у Србији није недостижан сан. Од тезги на пијаци стигли су до првог кинеског тржног центра у Европи у новобеоградском блоку 70.

Ксиа Шау је у Србију дошао 2004. године. Има породицу и уколико му посао не буде ишао како треба не зна куда даље.

"Била је мања царина и јефтинија роба у Кини, сада је велика царина, више динара за евро,  јуан расте и немам рачуна да останем", каже Шау.

Јак јуан поскупљује кинеску робу. Пре две године за евро се добијало 11, а сада само шест јуана. Нови тржни центри никли су у окружењу, царина, ПДВ и закуп пословног простора додатно су смањили конкурентност кинеске робе.

"Царина је била око 10 хиљада евра на контејнер сада иде и до 7,5 милиона динара. Царина која је највећа за кинеску робу на свету, посебно у Европи", каже Хонг Шен из Асоцијације кинеских привреденика у Србији.

До пре неку годину крцата, искључиво кинеском робом, кинеска робна кућа на Новом Београду сада уступа место турској одећи, завесама, накиту, јер са Турском имамо Уговор о слободној трговини.

"Овде смо већ три године. Сваке године је све слабије и слабије због одласка Кинеза јер су људи навикли на Кинезе, на гужву, да купују што јефтиније", каже Александар Станојевић из Кинеског тржног центра.

Часопис Новел Јуроп издаје се у тиражу од 600 хиљада примерака у Бечу и намењен је кинеској дијаспори.

Београд није случајно одабран за центар кинеске робе у то време јер је овде улазило око три и по хиљаде контејнера месечно. У Београду се продавало 500 док је остали део кинеске робе ишао у околне земље.

Сада више није тако и Кинези одлазе. У Србији их има свега 3.000. Кинези и Срби се овде добро слажи иако су конкуренција. Да ли ће тако бити и са неким будућим домаћинима?

"У задње време почели су да иду у Јужну Америку, у све земље осим Аргентине", каже Хонг Шен.

Чиле, Уругвај, Бразил су земље у економском замаху, па је логично да Кинези иду тамо где је привреда у узлету. У земљама бивше Југославије их је најмање а ако их се баш ужелимо моћи ћемо да их видимо у Италији, Аустрији, Великој Британији и Немачкој где их има око милион и по.