Поново подстицаји инвеститорима, нова правила

Давање субвенција је неопходно да би се привукла улагања, кажу упућени, али наглашавају да би требало јасно рећи зашто се неком даје новац, подстицати инвестиције које запошљавају квалификоване раднике и појачати контроле спровођења уговора.

Иако смо више пута из Немањине чули да то није добар рецепт, пут до срца оних који имају новца Србија ће поново пробати да нађе субвенцијама. До 7.000 евра по новозапосленом или по величини инвестиције: даваће 50 до 70 одсто уложеног у зависности од тога да ли је инвеститор мало или велико предузеће.

Помоћник министра привреде Јелена Спасић каже да то никако не значи да се за одређени инвестициони пројекат апсолутно додељује тих 50, 60 или 70 одсто максимума, већ се примењују критеријуми за доделу средстава који су квантитативни и који зависе од развијености локалне самоуправе у којој се улаже.

Поновно давање подстицаја за инвестиције нужно је у кризи и када их дају сви остали у региону.

"Прошле године су практично били само реализовани пројекти уговорени 2011. и 2012. Једноставно, то је на неки начин био врло јак мотивишући фактор инвеститорима да овде улажу", каже економиста Иван Николић.

Економиста Ана Трбовић каже да су уредба и контрола унапређени у односу на прошлу уредбу, али да и даље постоји могућност да новац добију предузећа која стварају неквалификована радна места.

"Највећи проблем ове уредбе јесте та нетранспарентност да ви можете и без редовне процедуре, јавне набавке, да добијете средства", сматра Ана Трбовић.

Јелена Спасић каже да су то улагања од посебног значаја за Србију.

"То су посебно дефинисани пројекти од преко 20 милиона евра, преко 500 запослених или они који се спроводе у посебно неразвијеним општинама", каже Спасићева.

Друга примедба јесте да је и овај програм – кула у ваздуху – направљен без анализе, што се постигло ранијим субвенцијама.

"Дубинске анализе ефеката, не само финансијских него и економских, тренутно су у току у Министарству и ми можемо да изађемо с њим у неком тренутку", каже Спасићева.

Сада имају, како кажу, само грубе цифре – од 2006. држава је дала 300 милиона евра субвенција за 270 уговора којима је предвиђено улагање милијарду и по евра и отварање 54.000 радних места.

Због непридржавања договореног 60 уговора је раскинуто, а 12.000 планираних радних места је пало у воду. Новац дат на те субвенције враћен је у државну касу.