Власт и опозиција различито о "Београду на води"

Посланици републичког парламента 2. априла ће разматрати Предлог закона - лекс специјалис о поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације изградње пројекта "Београд на води", пише Танјуг.

Посланица СНС-а Александра Томић наводи да је пројекат "Београд на води" стратешки пројекат који није важан само Србији, већ за цео регион.

"Подизањем економског раста таквим стратешким пројектом ви отварате нова радна места, упошљавате своју грађевинску оперативу и самим тим имате већи економски раст него што имају ваше комшије. Решићете и питање грађевинске оперативе, али и многе инфраструктурне пројекте у Београду који су започети, а никад нису завршени. Београд ће постати светска метропола који ће заиста имати са чиме да се поноси", наводи Томић.

Говорећи о предложеном закону, Томић подсећа да закон говори о проглашењу јавног интереса за земљиште на коме ће се градити пројекат, и да то није први стратешки пројекат који се на тај начин ради.

"То је потреба да се законски регулише земљиште које ће бити проглашено за јавни интерес, и да би било могућности да се склопе уговори са свим власницима парцела, као и да се регулише њихов статус", објашњава Томић.

Ђорђе Милићевић из СПС-а напомиње да ће они подржати предложени закон, да би се створио квалитетан правни оквир, односно услови за наставак реализације пројекта не само за Београд, већ, каже, и за читаву Србију.

"Ово је пројекат вредности 3,5 милијарде евра, пројекат који ће упослити 13.000 грађана, пројекат који, убеђени смо, треба да подстакне развој комплетне српске привреде, и који од Београда треба да направи светску метрополу која ће отворити широм врата за нове инвеститоре и за огроман број туриста", нагашава Милићевић.

Уверен је да су Србији потребне такве инвестиције и капитални пројекти да би изашла из кризе, али и да ће опозиција и мањи део стручне јавности, одакле су се чуле критике на рачун пројекта, схватити шта је у овом тренутку интерес грађана Београда и Србије.

Стефановић: У питању антиуставан закон

Опозиционе ДС и СДС, са друге стране, критикују пројекат и предложени закон, захтевајући његово повлачење из скупштинске процедуре и усклађивање са правним системом земље.

Шеф демократа у парламенту Борислав Стефановић наводи да је у питању веома штетан и антиуставан закон, који треба повући из процедуре или га поправити тако што би се консултовала струка. Додаје да пројекат мора да се прилагоди домаћим законима, тако што би се објавио јавни тендер. Грађани, каже, морају да знају коме дају најбољу локацију у Београду, и за који новац.

"Велика је непознаница како ће бити регулисано снабдевање водом, електричном енергијом, саобраћај, проблем паркирања, као и да ли ће све зграде бити изграђене или само неке. Због чега се и даље инсистира да се јавни интерес, кроз један посебан закон, даје у руке приватном инвеститору, који на обећање о улагању великог новца добија најбољу локацију у Србији", каже Стефановић.

Стефановић пита где је уговор и зашто је сакривен од јавности, као и зашто није консултована струка.

Наводи да се демократе плаше да цео пројекат има јасну дозу приватног, а не јавног интереса, као и да се доноси да би се ојачао приватни интерес.

"Било је планирано да се ту прави парк, а сада ћемо имати шопинг молове, зграде и станове које нико неће моћи да купи по ценама које су неприступачне грађанима. Ми ћемо се трудити да покажемо не само зашто ово није по закону и Уставу, већ ћемо рећи шта би било боље да се уради у овом случају, али пре свега, ајде да поштујемо законску процедуру, да се направи међународни тендер, да се јави мноштво компанија, да видимо ко шта ту може да уради", рекао је Стефановић.

Посланик СДС-а Јанко Веселиновић указује на нетранспарентност пројекта, али и на његову супротност са правним системом Србије.

"Није могуће прогласити јавним интересом изградњу луксузних станова и луксузног канцеларијског простора. То никако не може бити јавни интерес од значаја за грађане. Спорно је и што није расписан јавни позив за избор инвеститора, већ је унапред најављено да ће то бити једна светска компанија која је била позната само ономе који је са њом правио преговоре", наводи Веселиновић.

Сматра да би новац који ће бити уложен у тај пројекат, а тврди да ће то бити нешто више од пола милијареде евра, требало усмерити у друге инфраструктурне пројекте.

"Троше се средства, вероватно из неких кредита, за намеру која у овом моменту није битна. СДС остаје само да буде против тог закона, и да се бори за своје ставове. У парламенту ћемо изложити свој став и тражити од владе или да га повуче или да га усклади са правним системом Србије", објаснио је Веселиновић.

Предложени закон пред посланицима ће "бранити", како је сам раније најавио, премијер Србије Александар Вучић, који је у више наврата нагласио да је то један од најважнијих пројеката за будућност Србије, не само за Београд, будући да ће померити са мртве тачке домаћу грађевинску индустрију и комплетан индустријски сектор.

Тим актом се уређује утврђивање јавног интереса за експропријацију непокретности ради реализације пројекта изградње"Београд на води", као пројекта од посебног значаја за Републику Србију и Град Београд, речено је у предложеном закону.

Влада Србије је предложени закон упутила у скупштинску процедуру 9. марта, а њиме се одређује корисник експропријације, уређује поступак и други односи који настану у реализацији Пројекта, поступак и начин издавања грађевинске дозволе и других аката потребних у поступку изградње објеката.

По том законском предлогу Република Србија и Град Београд имају сва права, обавезе и одговорности корисника експропријације предвиђене законом којим се уређује експропријација као и овим законом.

За експроприсану непокретност власник има право на накнаду која не може бити нижа од тржишне вредности непокретности, наводи се у образложењу, и додаје да је власник непокретности дужан да се изјасни у року од осам дана од дана добијања предлога за експропријацију.

Према подацима из Просторног плана, на површини од око 177 хектара предвиђено је да се оствари нешто више од 1.000.000 квадратних метара стамбеног простора, око 750.000 квадратних метара пословног и комерцијалног простора, више од 62.000 квадрата јавних садржаја као што су вртићи, школе, установе културе, социјалне и здравствене заштите и око 242.000 квадрата нових зелених површина.

Ови капацитети, наводи се у образложењу Предлога закона, омогућавају да на овом простору буде више од 13.000 запослених и више од 17.000 становника.