Због чега динар јача

После године у којој је потрошено више од милијарду и по евра да би се успорило слабљење динара, Народна банка интервенише у другом правцу – купује евре да би смањила њихову количину на тржишту и тако успорила јачање домаће валуте. Резултат – после четири месеца званични курс је поново испод 120 динара за евро: три и по динара је нижи него крајем јануара.

Одлука Европске уније да погура своју привреду тако што ће упумпавати по 60 милијарди евра месечно, погурала је и српски динар. Ипак, то је само један од узрока јачања наше валуте.

Економиста Милојко Арсић каже да је усвојен програм фискалне консолидације, прве мере су предузете и раст поверења инвеститора, поготово портфолио инвеститора, утиче на већу понуду девиза у Србији.

Бивши гувернер Дејан Шошкић каже да би били срећни да је то последица јачања конкурентности.

"У питању је више прилив такозваног шпекулативног новца који улази у систем због разлика у каматним стопама, које су ниске у еврозони, а релативно високе код нас", каже Шошкић.

Јачи динар значи нешто јефтинију увозну робу и ниже рате за кредите. Али за извоз би било боље да динар постепено слаби. Зато је сада важно шта ће учинити Народна банка – да ли ће олабавити монетарну политику, тачније, смањити основну камату.

"Оно на шта ми можемо да утичемо и што можемо да предвидимо говори у прилог релаксацији монетарне политике. Ми нисмо баш срећни што је он пао тих неколико парица испод 120 динара. Не желимо да стварамо привид јачања динара без реалне основе. Али, оно што нас радује јесте долазак страних инвеститора, који улагањем у динарске хартије од вредности, показују поверење у мере економске политике", каже Јоргованка Табаковић, гувернер НБС-а.

Док динар благо јача према евру, раст вредности америчке валуте према европској је драстично већи. Резултат – раст и онако великог српског јавног дуга. Само због односа вредности евра и долара, кажу у Влади, наш јавни дуг је у фебруару порастао за милијарду евра.

"То је тачно објашњење, ми имамо око седам милијарди јавног дуга у доларима и кад израчунамо промену долара у односу на евро – то износи баш толико", објашњава Арсић.

Економиста Саша Ранђеловић каже да је учешће динарског дуга релативно мало, тако да свако померање курса динара у односу на евро и динара у односу на долар утиче на висину јавног дуга.

Разлога за бригу нема – каже гувернерка. "Србија однедавно има тело које се бави управљањем јавним дугом и заиста грађани немају разлога да брину како ће се то одразити на укупно стање дуга у Србији. Верујете, има ко о томе да брине", истиче Јоргованка Табаковић.

Али, ако ситуација потраје, могуће је, каже, да ће Влада мењати структуру државног дуга. Да се то планира, најавио је и министар финансија.