Како ће фирме да врате дугове банкама

Висок ниво ненаплативих кредита обесмишљава кредитне односе између привреде и банака. Већина фирми није намерно ушла у проблеме, али када оне тону, то прави губитке и банкама. Међутим, опрезни су и клијенти и банке,па је нових кредита све мање иако банке имају пара.

"Подаци кажу да су оне имале мању задуженост у фебруару у односу на јануар однсно више је враћено кредита него што је узето нових. У просеку по један проценат и код грађана и код правних лица", објашњава секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Како фирме не би одлазиле у стечај и ликвидацију, Привредна комора је одредила елементе споразума о финансијском реструктурирању, који имају ознаку тајности. Уколико фирма жели посредовање, попуњава захтев и плаћа таксу од 200 евра.

После провере и преговора са најмање две банке, потписује се Уговор који предвиђа следеће мере: отплату у ратама, измене рокова доспећа камата и других услова кредита, уновчавање имовине, давање додатних средстава обезбедјења од стране дужника или трећих лица. Претварање потраживања у капитал и издавање хартија од вредности.

"Повериоцима остају различите могућности: отписивање дела дуга, дела камата, јер све зависи од висине дуга и односа измедју дужника и поверилаца. Повериоци разговарају равноправно. То значи да је поступак поверљив и нигде се у уговору не наводи да је предузеће у реструктурирању", истиче Наташа Кецман, директор у Привредној комори Србије.

До сада се за наплату дуга од једне фирме јавило чак 268 поверилаца. Сви они верују да после реструктурирања могу да наплате бар део дуга, што је боље од отписа. Ипак, у системско решење лоших кредита морала би да се укључи и држава.

"То је давање подстицаја банкама да се самостално укључе у отписивање ненаплативих кредита неким пореским олакшицама. Убрзавање стечаја и убрзање поступка чиме би се ослободио део капитала који је сада заробљен у банкама које не могу да реше овај проблем чиме би се креирао амбијент којим би се убрзало решавање ових ненаплативих кредита", указује Светозар Танасковић, професор Економксог факултета у Београду.

Опраштање дугова за сада није у плановима ни државе ни банака јер се тиме подстиче морални хазард. Цена тог решења би ишла на терет државе или банака, што није прихватљиво јер би цео терет пао на пореске обвезнике.