НБС: Камате на динарске кредите већ падају

Председник Савета гувернера Народне банке Србије проф. Небојша Савић истакао је у интервјуу за агенцију Танјуг да је пад камата на динарске кредите оно што се већ неко време дешава на тржишту.

"Ниво на којем је референтна камата данас, прилагођен је целини економске политике која се води у Србији, а да би могла и даље да пада, потребна је подршка фискалне политике", објашњава Савић.

Савић је додао да ће у мери у којој држава буде успешно спроводила реформу јавних финансија и камата централне банке моћи да иде и ниже са тренутних седам и по одсто.
Истиче да је ефективна референтана каматна стопа сада око пет одсто.

"Монетарна политика реагује на дешавања на тржишту и референтна стопа је већ дужи период на силазној путањи. Она је снижена са 10 одсто крајем 2013. на садашњих седам и по одсто како је обарана стопа инфлације. А темпо којим би могла даље да пада зависиће примарно од ефеката фискалне консолидације и структурних реформи", рекао је Савић.

Одговарајући на питање шта би се догодило када би централна банка послушала неке економисте који тврде да би референтну камату требало драстично спустити будући да је, примера ради, она у Чешкој 0,05 одсто, Савић каже да се у Србији у обзир морају узети две ствари.

"Прво, у Србији имамо двовалутни систем и сваки вишак динара који би се појавио притискао би раст тражње на девизном тржишту. Друго, ефекти мера монетарне политике имају одложено дејство од осталих мера економске политике, па је зато потребно прво да се мерама фискалне конслодације остваре одрживи резултати. Зато монетарна политика мора бити одмерена и истрајна уважавајући све елементе актуелних привредних кретања у земљи и окружењу", навео је Савић.

Говорећи о инфлацији, Савић је рекао да, уколико је висока, "инфлација је опасна болест која доводи до преливања доходака" и не слаже се са заговорницима идеје да је ниска инфлација лоша.

"Подсетио бих на горка искуства кроз које смо прошли са две хиперинглације у последњим деценијама и тешком муком оствареном стабилизацијом инфлације на ниском нивоу од септембра 2013. Висока инфлација никоме није донела корист осим уском кругу оних који се уз њу богате. Србија треба да инфлацију уведе у оквире циљаног коридора током 2015. и да спроводи монетарну стратегију циљања инфлације", сматра Савић.

Монетарна позиција Србије у овом тренутку је таква да се инфлација креће око један одсто, а инфлациона очекивања су у наредних 12 месеци око четири одсто.

"Према анкети 'Блумберга' инфлациона очекивања финансијског сектора за следећих 12 месеци у Србији су на нивоу од четири одсто, а 'Ипсоса' и 'Нинамедије', које укључују и привреду, су на сличним нивоима. То је јака индикација да се у Србији перцепира да ће инфлација у наредних годину дана бити у границама циља и зато НБС води опрезну политику, опрезно прилагођавајући и своју референтну камату ономе што ће се десити у наредном периоду", објашњава Савић.

Према његовим речима, инфлациона очекивања су у овом тренутку таква да би требало да се, уз корекцију цена електричне енергије, инфлација ускоро врати у оквире коридора.

"На садашњи ниво инфлације који је испод доње границе коридора, кључан утицај су имала два фактора. Прво, јак дефлациони притисак из међународног окружења везан за пад светских цена нафте и друго, пад цена примарних пољопривредних производа", објаснио је Савић.

Када је реч о курсу, Савић подсећа да је основни задатак централне банке да обезбеди што мање осцилације на дневном нивоу што и ради.

"Курс динара се формира на тржишту уз интервенције НБС која не циља курс већ тежи да ублажи прекомерне краткорочне осцилацијуе курса. Те интервенције не утичу на његова тржишна кретања", објашњава председник Савета гувернера Народне банке Србије проф. Небојша Савић.

У оквиру тих краткорочних осцилација, подсећа, НБС од друге половине 2012. интервенише и приликом прекомерног јачања динара, што до тада НБС није радила, и приликом прекомерног слабљења динара.

"На овај начин је сужен распон краткорочних осцилација и свим учесницима на тржишту, привреди и становништву, створени стабилнији услови. Што се тиче средњорочних кретања курса она зависе пре свега од конкурентности и продуктивности наше привреде и успешности у спровођењу структурних реформи", рекао је Савић.