Читај ми!

Шубара: Продужити рокове за приватизацију предузећа

Приватизација предузећа у реструктурирању неће се моћи окончати до 31. маја, до када је Законом о приватизацији предвиђено да престане државна помоћ фирмама, због чега је неопходно да се продуже рокови за приватизацију тих компанија, изјавио је директор Агенције за приватизацију Љубомир Шубара.

Ако не дође до пролонгирања рокова предвиђених законом о приватизацији, имаћемо финансијски колапс који се мери милијардама динара, рекао је Љубомир Шубара на седници скупштинског Одбора за привреду, представљајући резулатате рада те агенције, преноси Танјуг.

Шубара је указао да је продужење рокова неопходно да би се за та предузећа, овог пута, заиста пронашли купци и да би се заувек завршило да процесом приватизације у Србији.

Навео је да ниједно предузеће није приватизовано у року предвиђеном тим законом, јер се од августа прошле до јануара ове године ништа по том питању није радило.

Шубара је навео да, од када је пре два месеца дошао на чело Агенције за приватизацију, за тај поступак су припремљена четири пилот пројеката приватизације, и то "ФАП-а" из Прибоја, "Крушик пластике", предузећа "Алекса Шантић" и "Ц маркета".

Одговарајући на питање чланова Одбора за привреду из редова опозиције, зашто је Закон о приватизацији који је усвојен пре шест месеци, најављиван као добар и реформски када га није могуће спровести и да ли ћемо његовом евентуалном изменом прекршити Споразум о стабилизацији придруживању и аранжман са ММФ-ом, он је одговорио да закон није лош, али да треба продужити рокове за приватизацију предузећа.

Ако дође до евентуалне измене тог закона, то ће, изразио је очекивање, бити уз сагласност ЕУ и ММФ-а.

Директор Агенције за приватизацију је указао да се не ради о 512 предузећа за приватизацију, како се често може чути у јавности, већ о њих 546, плус око 200 њихових зависних привредних друштава, тако да је, уз већ претходних 512 предузећа предвиђених за стечај, у надлежности Агенције сада око 1.070 фирми.

Шубара је изнео податак да је од пријављених 1.700 заинтересованих компанија за приватизацију тих предузећа, њих око 100 или мање од 15 одсто озбиљних и реалних понуда.

Директор Агенције за приватизацију је, као пример неозбиљности понуда, навео једног студента из Ковина који се јавио да је заинтересован за стратешко партнерство за 130 предузећа.

Шубара је навео и да има и случајева да су се неке озбиљне стране компаније јавиле да су заинтересоване за приватизацију неких домаћих предузећа али по истеку јавног позива, због чега су одбијени али, како је рекао, Агенција настоји да сада са њима обави разговоре да би се видело шта је њихов предлог и намера.

Указао је и да концепт рада у Агенцији за приватизацију није добар и да ће морати коренито да се промени функционисање Агенције, као и да се иде на измене модела приватизације.

Скупштински одбор је на седници усвојио извештаје о раду Агенције за приватизацију за последња три месеца прошле и јануар ове године, као и извештај о раду Министарства привреде за задња три месеца 2014. године.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. фебруар 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом