Потребна подршка за коришћење ИПА фондова

Огњен Мирић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је до застоја у коришћењу новца из претприступних фондова Европске уније дошло због децентрализованог система управе.

Истиче да пројекти који су у надлежности владе још увек нису уговорени и да је рок за то до половине 2018. године. 

Неки од узрока проблема су, како каже, тајна тендерска документација и неискусни чиновници који овај посао раде први пут.

"Реч је о бесповратној помоћи, али недостаје одређени број служби, без обучених људи ово не може да се уради, а потребна је и подршка у припреми пројектне документације...", рекао је Мирић.

Како каже, средства за 2014. су одобрена од стране држава чланица и остало је да влада и Европска унију потпишу споразум.

Нешто од тих средстава ићи ће за поплаве, изградњу насипа, и превенције у заштити од поплава. Ту улазе и инвестиције за Термоелектрану "Никола Тесла", за спровођење реформе јавне управе, рекао је Мирић.

Према његовим речима, Војводина је добар пример како треба користити средства из ЕУ, јер од 2010. године учествује у програму прекограничне сарадње. Централна Србија је у неповољнијој позицији, док су Брус, Блаце и Ниш такође добри примери.

Говорећи о пољопривреди и руралном развоју, Мирић је истакао да се од пољопривредника очекује да имају бизнис план како да прошире капацитете, али и да имају финансијске капацитете, јер морају да спроведу тај пројекат.

"Уколико се пројекат спроведе како треба, 50 одсто се враћа кроз ИПА фонд", рекао је Мирић.

Рок за коришћење тих средстава је јун 2017. за улагање, а период за уговарање је три године.

"Контролу ће радити Министарство финансија и посебна канцеларија за ревизију програма, независни орган који финансира Европска унија. Ту контролну улогу може да има и европски ревизорски суд", каже Мирић.

Посланици, додаје, треба да имају надзорну улогу у коришћењу ИПА фондова - да надгледају и контролишу рад владе, како би били испуњени сви предуслови за коришћење.

У наредних седам година Србији ће из ИПА фондова ЕУ на располагању бити милијарду и по евра. Новина је да се тим новцем више неће финансирати појединачни, већ секторски пројекти.