Тежак пут од државног радника до приватника

Упозоравају, стечајеви ће свакако бити покренути, а радници би могли да остану без отпремнина.

За 50 предузећа која иду у стечај, а имају мање од пет запослених, рок да доставе захтеве за отпремнине истиче за седам до 10 дана, а за оне са више запослених за месец. Међутим, до сада је то урадило само једно предузеће, и то само за једног радника.

"Ми имамо информације појединих предузећа да радници уопште не желе, нису заинтересовани за социјални програм. Радници не желе да се изјашњавају, желе и даље да остану у предузећима. Ако не доставе захтеве, Агенција ће покретати стечајне поступке и радници ће остати без средстава", каже Росимирка Тодоровић из Министарства за рад, запошљавање и социјална питања.

У том случају, радници ће, каже, добијати само основну накнаду од Националне службе за запошљавење. На другој страни је искуство оних који су се одлучили и узели отпремнине по претходном програму, пре Нове године.

"Тих 6.400 евра ништа ми не значи, боље би било да сам остао да примам неку плату од 25.000. Треба ми још 7-8 година до пензије", каже бивши радник "Зорке" у Шапцу Зоран Лазаревић.

"Узео сам социјални програм – 10 просечних плата. Тај новац је тренутно у банци, планирао сам нешто да урадим, али каква је ситуација оставио сам за не дај боже", каже Саша Стоиљковић, некадашњи радник "14. октобра" у Крушевцу.

"Као оптремнину добио сам 370.000 динара. Размишљао сам да уложим у неке послове, али било је мало. Нисам имао сређене зубе, јер су примања била нередовна, регистровао сам ауто, па сам онда дао нешто деци, па онда обавезе – месечне. Тако се гомила доста смањила", каже Златибор Благојевић, такође из "14. октобра" у Крушевцу.

Ни максимална отпремнина од 8.000 евра, кажу упућени, није довољна за прелазак од државног радника до приватног предузетника.

"Тих 8.000 је изузетно мали капитал да би се започео било какав предузетнички бизнис. Други хендикеп су изузетно тешки услови привређивања, у којој су огромна сива економија, намети, судство неефикасно, скупи кредити, смањена тражња – и јавна и лична", истиче Милан Кнежевић из предузећа "Модус".

"Средства која добијају кроз отпремнине и кроз подстицајна средства не могу бити увек довољна, али могу бити добра основа ако постоји структура идеја, да то буде додатни извор, да их стимулише да започну свој бизнис", сматра Зоран Мартиновић из Националне службе за запошљавање.

Будуће незапослене Национална служба за запошљавање чека спремно, углавном са саветима и програмима за преквалификацију, да би их припремила за нове послодавце.