Бизнис форум, панел "Преливање геополитике на економију"

Хајнц Вилхелм је на панелу истакао да није исправно веровати у постојање замора од проширења Европске уније, посебно када је реч о земљама западног Балкана, jaвља Танјуг.

"Постоји утабан пут и консензус унутар ЕУ да земље западног Балкана постану чланице ЕУ и то што је пре могуће. Очигледно је да неки услови морају да се испуне, попут оних у вези са европским законодавством, али имам неку врсту утиска да српска влада помиње замор као изговор за тренутну ситуацију у Србији", рекао је Вилхелм.

Амбасадор Немачке је објаснио да је реч о потпуно погрешној перцепцији виђења ствари "да се за нешто што није урађено за изговор користи замор од проширења".

"Када говоримо о поглављу 35, јасно је да српска влада заједно са приштинском мора да примени споразум из априла 2013. Нема замора од проширења. Понављам ЕУ има доста унутрашњих проблема, али то не утиче на политику проширења", поручио је Вилхелм.

Амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби поручио је да је целом свету потребно да Русија и САД имају добре односе, а да због тога што то није тако, Евопа плаћа економске последице свега тога.

Кирби је, коментаришући кризу у Украјини, рекао да је Русија направила велику грешку када је припојила свог суседа и "подгрејала грађански рат у источном делу Украјине".

"Био сам запрепашћен убиством Бориса Њемцова јер је прва реакција из Москве била да је то провокација некога из Украјине, а мени је јако тешко да у то поверујем", поручио је Кирби на панелу.

Део проблема у Украјини је то што економске реформе нису спроведене на ефикасан начин и то што се енергетска зависност није испратила на огдговарајући начин, навео је Кирби.

Амбасадор САД у Србији је објаснио да у САД потрошња енергије опада и да је то због тога што су делом грађани схватили да морају да смање коришћење превозних средстава која троше доста енергената.

"Србија има потенција по питању очувања енергије и није добро да вам све зависи од једног места", подвукао је Кирби.

Значајна улога Србије у решавању кризе у Украјини

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт је, говорећи о изгледима за решавање кризе у Украјини, изјавио да је потребно инсистирати на потписивању другог споразума из Минска о прекиду ватре, али и слању већег броја посматрача у оквиру Мисије ОЕБС-а.

"Други споразум о прекиду ватре омогућио би нам да добијемо 'мало простора да удахнемо ваздух'. Такође, активности ОЕБС-а веома су важне и слање већег броја посматрача у Украјину, би помогло да се изгради поверење", рекао је Давенпорт.

Шеф Делегације ЕУ је додао да је потребно да се дође и до заједничког мишљења о томе које су радње прихватљиве, а које нису како би се сву ухватили у коштац са ситуацијом "онаквом каква јесте".

Према његовим речима улога Србије, као председавајуће ОЕБС-а, веома је значајна.

"Веома је охрабрујуће што до сада Србија то добро ради у смислу успостављања координације свих тих односа између Европске уније, ОЕБС-а и других важних актера", сматра Давенпорт.

Када је реч о решавању кризе у Грчкој, Давенпорт мисли да је и ту потребна "мала пауза за ваздух" како би сви политички актери добили довољно простора пре него што се настави решавање кризе.

Осврнувши се и на претње које у појединим деловима Африке и Блиског истока изазива деловање Исламске државе, Давенпорт је констатовао да је у тим подручјима ситуација тешка и опасна.

"Постоје и они који у оквиру наших друштава помажу тој радикализацији, а то је опасност за све нас и веома је добро што је Србија то све озибљно схватила и узела у разматрање", истакао је Давенпорт.

Шефица преговарачког тима Србије у преговорима са ЕУ Тања Мишчевић изјавила је да у процени нашег преговарачког процеса треба узети у обзир у разматрање и других питања - Украјине, Грчке и исламског питања, истакавши да сама ЕУ у великој мери дебатује о свом развоју.

Мишчевићева је подсетила да су прошле године одржани избори за Европски парламет, да су изабрани нови чланови Европске комисије, нови комесар за проширење, те да они заговараају став заустављања проширења.

Навела је и да треба узети у разматрање многа питања када се процењује сам процес преговарања - питање Украјине, Грчке, али и исламско питање.