Вујовић: Раст привреде од другог квартала

Душан Вујовић је, на почетку "Копаоник бизнис форума", рекао да ће се половином ове године дефицит буџета преполовити на око 26 милијарди динара, преноси Танјуг.

"Очекујемо да ће дефицит половином године бити око 26 милијарди динара, у односу на 55,7 милијарди динара, колико је било очекивано", рекао је Вујовић у уводном излагању.

Вујовић је нагласио да је реформски курс Владе већ почео да даје резултате и навео да је фискални дефицит у јулу 2014. износио 8,8 одсто БДП-а, са тенденцијом даљег раста, а данас, после осам месеци, смањен је на 6,6 одсто БДП-а.

Према његовим речима, раст привреде је превасходни економски задатак ове владе, а на путању раста реалног сектора можемо се вратити тек пошто спроведемо реформе.

Вујовић је оценио да раст привреде мора бити заснован на здравим и реалним, одрживим основама, јер је у периоду од 2005. до 2014. раст БДП-а био заснован на донацијама и приходима од приватизације, што није било одрживо.

Такође, Вујовић је подсетио да су од 2005. до 2015. константно расли расходи, а падали приходи буџета и због тога је Влада морала да предузме одређене мере, и да заустави раст фискалног дефицита.

Указао је на то да је велики део расхода буџета одлазио на плате и пензије, а таква ситуација је и данас.

Што се тиче јавног дуга, Вујовић је рекао да су предвиђања Владе да ће се јавни дуг повећавати до краја 2016. и онда ће почети да пада.

Држава планира да се повећа учешће динарског дела дуга на око 40 одсто, при чему има довољно доларске ликвидности за сервисирање дуга и да се заштити од девизног ризика, рекао је министар финансија.

Најавио је да ће Влада ове године почети са хеџовањем, односно са трансакцијама којима се умањује или отклања ризик настанка губитка од девизног ризика.

Ова привреда мора да се модернизује, јер не може да одговори на неке уговоре које жели да испуни, а то држава не може да уради уместо привреде, рекао је Вујовић и додао да држава неће више бити извор финансијске помоћи привреди, али ће обезбедити нормалне услове за пословање.

Министар финансија је оценио да би Србија могла да има трајни раст у пољопривреди, прерађивачкој, ИТ и аутомобилској индустрији.

Ђуричин: Покренути индустрију у којој Србија има предност

Селектор "Копаоник бизнис форума 2015" Драган Ђуричин сматра да је српска привреда веома рањива и да излазак из тешке ситуације треба да буде покретање индустрије у секторима у којима Србија има предности.

"У 2015. се без обзира на агилност Владе налазимо у ситуацији да имамо пуно негативних ефеката претходних заблуда, на пример и даље имамо проблем са рецесијом", истакао је Ђуричин.

Како је рекао, Србија се још бори са ниском економском базом, такозваним аутпут-гепом, како транзиционим тако и техничким.

"Ова влада има толико фактора рањивости у привреди да је просто алхемија изаћи из ове ситуације и одржати социјалну кохезију. Криза 2008. је показала да је дошло време индустријских политика у гранама које имају предности", истакао је Ђуричин.

Према његовим речима, индустријским политикама треба да се прилагођавају монетарна и фискална политика.

Навео је да су сектори који се кандидују за индустријске политике са компаративним предностима: енергија, храна и млечни производи, металургија, инфраструктура, транспорт и логистика.

У делу конкурентских предности то су грађевинарство, обрада метала, аутомобилска индустрија, индустрија пољопривредних машина и фармација, навео је Ђуричин.

Када је реч о програмима који имају трајну конкурентну предност, то су: информационе и телекомуникационе технологије, дигитална инфраструктура, здравствени туризам и војни сектор, додао је селектор "Копаоник бизнис формума".

"Мислим да ова влада има ту енергију да крене са победничком аспирацијом, да обезбеди одрживу запосленост", нагласио је Ђуричин.

Како је рекао, просечна стопа раста у средњем року треба да буде више од три одсто, учешће инвестиција у бруто домаћем производу више од 40 процената и да извоз буде већи од 50 одсто у бруто домаћем производу.

Ђуричин је напоменуо да такозвана "невидљива рука тржишта" не може да буде оправдање за нечињење и пасивност државе у уређивању тржишта.

Нагласио је да Србија, такође, мора да уважи правила буџетирања која важе у ЕУ.