Грађевинске дозволе, један шалтер уместо километара и месеци

Километре и месеце који су били потребни за добијање грађевинске дозволе, требало би да замени један шалтер. А коначан одговор биће познат за 28 дана.

Милан Дробњаковић у грађевини је 13 година и за то време навикао се и на шалтере и на папире.

"Досад ми је требало једна врећа да ставим на раме, да не носим у руци. Проблема је највише са катастром. Кад купим парцелу да зидам нешто морам да чекам годину, годину и по дана", прича Милан.

Од сада ће се фокус преместити са на другу страну шалтера, па ће више посла имати службеници. Грађани и инвеститори ће само једној служби подносити захтев за добијање грађевинске дозволе.

Све потребне папире, од других институција и јавних предузећа, прибављаће надлежна служба. Да ли су локалне самоуправе на то спремне, проверила је ресорна министарка, на шалтеру у Београду.

Предвиђене су казне за сваку од карика која закаже у овом ланцу - од службеника на шалтеру до институција и предузећа.

"Ово је само први корак. Наш циљ је да имамо електронске дозволе и да нико више не види инвеститора већ да радимо електронски и то ће бити до краја године", истиче министарка грађевине, инфраструктуре и саобраћаја Зорана Михајловић.

У престоницу је стигао тек један захтев, али су, кажу, спремни на нова правила.

"Београд је апсолутно спреман за примену новог Закона о планирању и изградњи, ми смо највећа локална самоуправа и треба да дамо пример", наводи градоначелник Београда Синиша Мали.

На грађевинску дозволу у Србији чекало се у просеку 240 дана - то што ће процедура сада морати да буде 10 пута бржа и доста јефтинија, општине не плаши.

"Ми смо у одељењу за урбанизам формирали већ нови одсек који је за обједињену процедуру, тако да смо спремни", каже Исмајил Батиловић, начелник Одељења за урбанизам у Новом Пазару.

Спремни су и у Одељењу за урбанизам у Шапцу, истиче начелница Одељења Јелена Јекић.

Стручњаци страхују да је за овакав систем потребна ефикасна државна управа, која у пракси није таква. У Националној алијанси за локални економски развој примећују и изражене разлике међу општинама.

"Неке општине у Војводини су давале грађевинске дозволе за мање од месец дана. Постоје општине попут Инђије која је прва увела електронско издавање грађевинских дозвола. Постоји пример Сремске Митровице која је увезала све институције и јавна предузећа и прва увела обједињено издавање грађевинских дозвола", каже Ана Брнабић из Наледа.

По процедурама за издавање грађевинских дозвола Србија је међу најспоријима у региону. У многим земљама већ постоји електронско подношење пријава. Македонци су, на пример, на тај начин убрзали издавање грађевинске дозволе пет пута - са 100 на 20 дана.