Србија преузела 95 одсто стандарда ЕУ

Животни стандард није исто што и стандардизација прописа, али што више уведених стандарда - то је и земља развијенија. Осим међународног домена рс. или срб. при ознакама аутомобила циљ стандарда је безбедност и лакши излазак робе на међународно тржиште.

Уз Дирекцију за мере и драгоцене метале Акредитационо тело и министарсво привреде институт за стандардизацију је надлежна за усвајање стандарда. Када је стандард добровољан, а када обавезан?

"Стандард је документ који садржи захтеве. Захтеве за производе за услуге за методологију за системе менаџемента. Дакле, то су захтеви који се на добровољној основи примењују, а када уђу у технички пропис онда су обавезни", каже Виолета Нешковић Поповић, руководилац сектора Институт за стандардизацију Србије.

Стандарди се и купују. Коштају од хиљаду и по до десет хиљада динара. Али ако их примењујете цена је виша, али и користи су веће. Примена стандарда повећава од 0,5 до пет посто бруто приход компанија. Зато је стандардизација окренута ка највећим спољнотрговинским партнером Србије - Европском унијом.

Помоћник министра за привреду и приватизацију Јелена Поповић каже да смо имали билатерални скрининг у септембру месецу и да је то добро оцењено.

"Иначе се оцењује у којој мери су преузете европске директиве које ће ући у наш правни систем, а преузимање европских директива има за директну последицу да српски производи имају техничке захтеве за безбедност који важе и на страним тржиштима Европе," каже Поповићева.

Преосталих 30 посто техничких прописа требало би да усвоји и односи се на играчке на неке грађевинске материјале и слично. Ту учествују сва министарства у зависности од врсте безбедности.

Министарство економије води регистар свих прописа и како их ратификује, тако их и пријављивљује Евроспкој унији и светској трговинској организацији.