уторак, 24.02.2015, 16:22 -> 20:00
Све више француских компанија долази у Србију
Интересовање француских компанија за пословање у Србији повећано је 2014. године за више од 100 одсто у односу на 2013, а билатерална трговинска размена је у истом периоду порасла за 11 одсто, речено је после састанка представника Владе Србије и чланова Француско-српске привредне коморе у Београду.
На састанку, уприличеном у резиденцији амбасадорке Француске у Београду Кристин Моро, учествовали су министри финансија и привреде, Душан Вујовић и Жељко Сертић, председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, председник Француско-српске привредне коморе Патрик Колен и представници више француских и српских компанија.
Колен је, на заједничкој конференцији за новинаре са Жељком Сертићем и Кристин Моро, најавио да ће Београд 1. и 2. априла посетити представници француских компанија из сектора саобраћаја које су заинтересоване да се укључе у пројекте модернизације железничког саобраћаја у Србији.
"Година 2014. била је од прворазредног значаја за унапређење односа наших двеју земаља, после посета премијера и председника Србије Паризу и француског премијера Београду", рекао је Колен.
Истакао је да је Француско-српска привредна комора прошле године, после отварања приступних преговора између Србије и ЕУ и билатералних посета на највишем нивоу, добила 100 одсто више молби француских компанија за израду студија за почетак или развој пословања у Србији у односу на 2013. годину.
Захтеви се, према његовим речима, првенствено односе на области пољопривреде, телекомуникација, дигиталне технологије, грађевине и саобраћајне инфраструктуре.
Подсетивши да је билатерална трговинска размена у истом периоду повећана за 11 одсто, Колен је изразио уверење да ће се тај развој још више повећати у будућности.
Сертић је рекао да је на данашњем састанку било речи о учешћу француских компанија у процесу приватизације у Србији, њиховој заинтересованости за јавно-приватно партнерство, о могућностима пословања, потенцијалним проблемима, аранжману са ММФ-ом, пореским законима...
"Француске компаније су показале интересовање за приватизацију бања, лечилишта, за приватизацију или учешће у некој врсти концесија, односно партнерства с државом, у вези са Аеродромом 'Никола Тесла', за приватизацију 'Телекома'... и за Београдски метро", рекао је Сертић.
На питање новинара има ли помака у реализацији пројекта метроа, Сертић је одговорио да се Београд већ определио за један од неколико понуђених модела изградње и да су сада у току разговори о моделу финансирања, имајући у виду да се Влада, због фискалне консолидације, обавезала да више неће давати гаранције за различите пројекте.
"Међутим, расположени смо за разговоре о другим моделима – концесијама или јавно-приватном партнерству, који би нам омогућили да реализујемо преко потребне инвестиције без уплива државе", рекао је министар.
Сертић је оценио да постоји простор за даље унапређење економске сарадње између Србије и Француске, која се, према његовим речима, може остварити кроз нове пројекте, улагања и омогућавањем француским компанијама да уђу у процес приватизације и помогну српским компанијама у том процесу да изађу на нова тржишта, добију нове технологије и ефикаснији менаџмент.
Амбасадорка Моро је честитала Влади Србије на аранжману из предострожности са ММФ-ом, који је, према њеним речима, био могућ пошто је Влада преузела обавезе буџетског оздрављења, смањења јавног дуга и спровођења структуралних реформи.
Поновила је да Француска подржава пут Србије ка ЕУ и реформе које Србија спроводи.
Како је наведено у саопштењу Француско-српске привредне коморе, француска предузећа су досад у Србију инвестирала више од 850 милиона евра капитала и запослила око 10.000 људи.
Комора окупља више од 100 компанија и предузећа у Србији, међу којима су "Алстом", "Акса", "Даноне", "Лафарж", "Л'Ореал", "Мишлен" и банке Сосијете женерал, Креди агрикол и Финдоместик – БНП Париба.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар