Пале јединице свих фондова

У инвестиционе фондове код нас свој новац уложило је око десетак хиљада грађана, петнаст одсто улагача су фирме, које су унеле знатно већи капитал.

У ситуацији кад могу добити тек нешто више од половине уложеног, новац из фондова повлаче углавном фирме којима је сада неопходан.

Грађани су за парама уложеним у фондове више посезали у првој половини године. Ни једни ни други не желе да пред камерама говоре о својим потезима.  

У фондовима успехом сматрају то што је, при паду берзанског индекса, у последњих годину дана, чак за 60 одсто, инвестициона јединица имала трећину тог пада.

И економисти се слажу да је таква врста инвестирања дугорочна игра, чији се резултати могу вредновати тек после бар трогодишњег обрта уложеног новца.

У овом тренутку нико са сигурношћу не може да прогнозира у ком правцу ће ићи тренутна криза светског финансијског тржишта, иако су тренутна кретања позитивна.

Иако код нас ради петнаестак фондова, чак 80 одсто њихове имовине концентрисано је у четири највећа.

У Хрватској рецимо, послује чак стотину фондова који обрћу преко пет милијарди евра.

Почетком године наши фондови су располагали са 60 милиона евра, у њиховом поседу сада су две трећине те суме.

Руковођени правилом да треба куповати кад су акције најефтиније, још два нова фонда почињу са радом. Они који су уложили у први инвестициони фонд код нас, имали су у новембру прошле године добит од чак 40 одсто. Данас је инвестициона јединица и тог фонда пала испод почетне вредности.