Главобоља због лоших кредита, потрошње и штедње

Украјина ће ове године имати највећу стопу ненаплативих кредита, док су земље нашег региона изнад просека источне Европе, анализа је Уникредит групације.

Шта то знају банке о Србији и да ли су оптимистичније од нас самих. Судећи према прогнозама за земље источне Европе, Србија се приближава просеку.

Директор за фискална питања ММФ-а Витор Гаспар каже да су у последње 22 године, земље источне и југоисточне Европе повећале ниво друштвеног производа за 30 до 50 одсто, али на новим основама.

"И лично богатство се само у последњих 10 година удвостручило. Ризици остају, али и геополитичке тензије које су утицале на резултате, па се ове године у источној Европи очекује раст од 1,6 до 2,6 одсто", каже Гаспар.

И ове године ће бити настављен раст кредита од четири одсто али и депозита од најмање пет процената. Оно што радује је после неколико година смањење висине ненаплативих кредита.

Србија је при врху земаља са процентом ненаплативих кредита – иза Украјине, Бугарске, Словеније и Хрватске, док су Чешка Словачка и Турска земље које имају најмање главобоља због лоших кредита.

Директор Уникредит банке Клаудио Чезарио каже да је најважнији развој економије јер ако људи раде и зарађују – онда лакше могу да испуњавају своје обавезе док привреда расте.

"Друго, курс треба да буде стабилан јер су курсне разлике ризик и требало би сагледати са банкаром све утицаје како би цена тога била што мања и како ненаплативи кредит не би довео у банкротство", каже Чезарио.

Упркос смањењу плата и пензија, грађани у Србији су уштедели више од 8,2 милијарде евра док су задужени са око 5,2 милијарде. Како онда балансирати између лоших кредита, потрошње и штедње ако се зна да су само у децембру грађани потрошили много више него у истом месецу пре годину дана.

"Камате на штедњу прате стандарде у Европској унији и нису више атрактивне. Али, сигурност улога, поверење и сервис важнији су од прихода на камате. Банке морају да воде рачуна о сигурности улога и пласирају кредите не само сиромашнима већ и добростојећим грађанима", каже аналитичар Кармелина Карлуцо.

Банкари имају пара, а извор профита виде у малим и средњим предузећима, пољопривреди и инфраструктури. Све то охрабрује да ћемо ухватити воз са Турском, Румунијом и Пољском, које ће наставити натпросечан економски замах.

Иако смо због украјинске кризе имали пад друштвеног производа од најмање једног процента, од решења мировног процеса зависи да ли ћемо имати економски раст или рецесију.