Конгрес под притиском

Министар финансија САД Хенри Полсон и шеф Управе федералних резерви  Бен Бернанки  инсистирају на неодложном усвајању пакета финансијских мера, у оквиру којих је предвиђено да влада откупи акције посрнулих домаћих банака и других финансијских организација на рок од две године и за укупну суму од 700 милијарди долара.

"Сматрам да наше кредитно тржиште сада не функционише и да ћемо губити радна места, имати раст камата, док ће се куће и станови продавати на лицитацији, због немогућности њихових власника да плате приспеле рате за раније узете хипотекарне кредите", описао је садашње економске прилике у САД Бернанки.

Он је, такође, указао да, у садашњој лошој економској клими у САД, треба рачунати на пад бруто домаћег производа, што вашингтонска администрација покушава да избегне под сваку цену. 

Колико је општа економска клима у САД сада неповољна довољно показује и реакција Полсона који је на примедбу неких конгресмена да ће реализација владиног плана скупо коштати америчке пореске обвезнике узвикнуо: "Ево шта ћу вам ја рећи, порески обвезници су већ у великим проблемима".

Председник САД Џорџ Буш је са трибине Генералне скупштине УН у Њујорку поручио да је уверен у позитиван исход гласања у Конгресу у вези са "моћним планом за решавање озбиљних проблема." 

Неки светски лидери су Бушов  план назвали лицемерним, јер се сви добро сећају чврстих сугестија америчких финансијских институција у вези са  давањем неконтролисане слободе банкама.

Француски председник Никола Саркози био је веома оштар, оценивши ситуацију најгором од велике кризе тридесетих, а финансијски систем сулудим. Затражио је хитно успостављање међународне регулативе финансијског тржишта.

Немачка канцеларка Ангела Меркел подсетила је да је саветовала САД и Велику Британију да буду ригорознији у контроли финансијских активности, те да је због тога дала и конкретне понуде за банке и друге финансијске институције.

Реакције чланова америчког Сената и Представничког дома, који чине Конгрес САД, на план Бушове администрације су контрадикторне, иако већина признаје да је борба против кризе важан задатак и да на столу нема бољег плана од оног који је крајем прошле седмице изложило Полсоново министарство финансија. 

Упркос таквој начелној сагланости пада у очи да је, на пример, представник демократа у  Сенату, Кристофер Дод изјавио да су предлози неприхватљиви.

Сенатор Чарлс Шумер, такође из Демократске странке, који председава заједничком конгресном Економском комитету, оценио је да би почетни владин фонд за помоћ угроженим компанијама требало да износи свега 150 милијарди долара, што је вишеструко мање од предложене суме. 

Уколико би Конгрес одбио да прихвати владин програм за санирање штете од кредитне кризе, стање на америчким и светским финансијским тржиштима би се, сигурао, нагло погоршало, закључују аналитичари.