Који су гасни путеви реални?

Разматрају се и стари и нови пројекти, гасоводи ТАП и ТАНАП који би допремали гас из Азербејџана, али и најновији – "Турски ток". Помиње се градња шест терминала за течни природни гас на Медитерану. Поред гасне везе са Бугарском, Србија би могла да се повеже и са Румунијом, Хрватском, али и да искористи и водени пут Дунавом.

Влада Србије и Министарство рударства и енергетике узеће у обзир све пројекте који могу да обезбеде додатну сигурност и безбедност у снабдевању грађана и привреде Србије гасом, изјавио је министар рударства и енергетике Александар Антић. 

"Ниједан од тих пројеката кључно и капитално не зависи од Србије, и ми очекујемо њихову реализацију и неке кораке. Ми ћемо без икакве дилеме бити део пројеката уколико буду реални", рекао је Антић. 

Министар је истакао да Србија више никада не може да буде усмерена искључиво ка једном пројекту.

Због великих залиха гаса из уљних шкриљаца, Америка је могући снабдевач. Препреке су оштри европски еколошки захтеви и скуп транспорт. За испоруке је потребна изградња терминала и на америчкој обали и у европским лукама, а за то је потребно пет година.

"С друге стране постоји једно веома битно питање – на колико је то одржив начин. Једно такво добијање енергената може бити планирано у периоду 10-20 година. Колико иначе траје период када се прича о енергетској безбедности односно одрживом прављењу залиха у периоду испред нас", каже Владимир Круљ, професор Универзитета у Лувану – Белгија.

Истовремено, Москва и Анкара раде на реализацији "Турског тока", који је заменио "Јужни ток", са истим капацитетом од 63 милијарде кубика гаса годишње.

"Гаспром" је већ позвао земље које желе да се што пре прикључе том пројекту, јер ће, кажу, 2019. испоруке гаса кроз Украјину свести на нулу.

"Русија има понуду са истока за још већим количинама гаса него што је уговарала до сада. И то је једноставно порука: господо, ако хоћете да користите наш гас, потрудите се да на турско-грчкој граници преузмете односно изградите гасоводну мрежу до ваших потрошача", каже Војислав Вулетић из Удружења за гас Србије.

Поставља се питање – може ли Европа без руског гаса?

"Европа технички и теоретски вероватно може у неком периоду без руског гаса. Али са становишта комерцијалног развоја, конкуренције, Европи је добродошао сваки извор гаса до кога може да дође", каже аналитичар Александар Ковачевић.

"Да би један гасовод могао да се изгради потребна су само два услова. Прво да има гаса за њега и друго да има пара за његову градњу", каже Војислав Вулетић.

Којим путевима ће ићи европска енергетска политика – знаће се већ крајем фебруара. Европска унија најављује да ће обелоданити заједничку стратегију формирањем Енергетског савеза који ће обухватити 37 земаља како би осигурали безбедан доток енергије и енергената.