Европa упумпава милијарде, шанса и за Србију

Средином марта Европска унија убациће на тржиште првих 60 милијарди евра од укупно 1,4 билиона, колико је планирано да се упумпа до септембра 2016, и то куповином обвезница јавног и приватног сектора. Циљ је да се подстакне раст привреде и смањи незапосленост у Унији. Међутим, корист би могле да имају и друге земље, кажу упућени.

Док Америка мења стратегију, Европска унија преузима њен рецепт којим је успела да подстакне раст привреде и запошљавање. На тржиште ће убацити билион и четири стотине милијарди евра.

Да ли ће и колико парче тог колача припасти Србији, зависиће, кажу упућени, од тога да ли ће се спровести најављене реформе, што би требало и да смањи кредитни ризик земље.

"Под дејством овог програма требало да се токови преокрену: уместо одлива требало би очекивати прилив капитала, пре свега кроз банкарске мреже које контролишу и наш банкарски систем", каже Бошко Живковић са Економског факултета.

Најбоље би било да тај новац кроз јефтиније кредите заврши у предузећима. Или да се искористи за смањење терета јавног дуга.

"Вероватно ће бити лакше доћи до дугорочнијих повољнијих кредита, могу се заменити стари, посебно они узети по емисије еврообвезница који долазе као шокови 2017. године", каже економиста Миладин Ковачевић.

Могли бисмо и посредно да се овајдимо – уз више новца и јефтинију нафту очекује се да ће живнути европска привреда.

"Ако почне привреда мало да се опоравља и благо расте, то је онда и за нас шанса да делом преко извоза, делом преко инвестиција добијемо позитиван импулс", каже Павле Петровић, председник Фискалног савета.

Иако практична примена програма почиње 15. марта, први ефекти већ се виде по слабљењу евра у односу на друге валуте. То повећава конкурентност европске робе, а ван Уније умањује вредност дугова у еврима.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.