Швајцарски ХСБЦ помагао клијентима да сакрију милионе

На листи клијената сачињених на основу тајних података швајцарске ХСБЦ банке највише је Швајцараца, а следе Французи, Британци, Бразилци, Италијани, Израелци и Американци, преноси Бета.

Србија је по броју клијената на 106. месту листе, на којој су држављани 200 земаља, са 38 клијената који су скривали новац на рачунима ХСБЦ у Швајцарској док је са укупно 46,6 милиона долара 121. на листи по укупној суми.

Хрватска је по броју клијената 107. на листи, Македонија 157, Босна и Херцеговина 164, Албанија 194, Црна Гора 132. а Словенија 146.

Подаци о "Свисликсу" добијени су у склопу међународне сарадње медија, укључујући Гардијан, Монд, Би-Би-Си, Паранораму и вашингтонски Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство.

Ти подаци показали су да је швајцарска банка омогућавала клијентима да повлаче велику готовину, често у страним валутама које се много не користе у Швајцарској.

Истовремено је швајцарски ХСБЦ разрадио шеме које су омогућиле богатим клијентима да избегну опорезивање у Европи.

Такође је швајцарски ХСБЦ помагао неким клијентима да сакрију непријављене рачуне од пореских власти њихове земље али и омогућавао отварање рачуна међународним криминалцима, корумпираним бизнисменима и другим лицима "високог ризика".

Подаци који су резултат највећег у историји "цурења" података у банкарском сектору, односе се на период 2005-2007. и то на око 30.000 рачуна код ХСБЦ са готово 120 милијарди долара.

Гардијан пише да ће објављивање података о ХСБЦ појачати залагања за рушење "офшор" пореских рајева и бити нови аргумент у САД, Британији и широм Европе, где државни трезори "бију битке" против махинација богаташа у глобализованом свету.

ХСБЦ: Било је пропуста

Према писању британског дневника, ХСБЦ, друга по величини банка у свету, признала је да је било пропуста у њеној швајцарској филијали.

"Признајемо и одговорни смо за пропусте и лошу контролу", наводи се у саопштењу ХСБЦ групе, са седиштем у Лондону, и додаје да швајцарски огранак није био у пуној мери интегрисан у систем након што је преузет 1999, што је за последицу имало "значајно ниже" стандарде.

Иако су пореске власти широм света од 2010. имале приступ подацима који су обзнањени, до сада се у јавности није говорило о правој природи лошег рада швајцарске банке.

Сада је откривено и да је ХСБЦ у Швајцарској разрађивао стратегије за избегавање пореза за своје богате клијенте. Тако је банка 2005. сугерисала клијентима како да избегну нови порез на швајцарске рачуне грађана Европске уније.

Подаци из "Свисликса" показују и како је швајцарска филијала ХСБЦ пружала банкарске услуге рођацима диктатора, људима умешаним у корупционашке скандале у Африци, трговцима оружјем.

Пословање са контроверзним људима онемогућено је тек касније, новим швајцарским банкарским прописима којима се од 1998. тражи знатно дубљи увид у рачуне повезаних лица.