Има ли решења за задужене у "швајцарцима"

Да ли постоји мост који ће да споји интересе дужника у швајцарцима и вољу банака да реши судбину 20.000? Клијенти и даље очекују системско, а не појединачно решење.

Они који су погођени овим променама на светској берзи траже само реални договор како би могли да оплате кредите до краја.

Међутим, и рафови са проблематичним кредитима у националној копорацији за осигурање стамбених кредита после раста "швајцарца", могли би још више да се попуне.

У корпорацији кажу да је посебан парадокс општине Нови Београд, где је највећи број кредита у "швајцарцима", и то узетих баш у 2008. години када је цена станова у тој години удвостручена.

"Ми бележимо раст тих кредита где корисници касне са редовним измиравањем обавеза. Њих је у овом моменту око 750, за које ми вршимо плаћање банкама, али очекујемо да ће ускоро тај број достићи цифру од 1.000 ненаплативих кредита", наводи Маја Косавчевић, директор НКОСК-а.

Банке имају начин да се обезбеде што хипотеком, што осигурањем. Економисти зато сматрају да банке, иако нису обавезне, имају резерве да изађу у сусрет клијентима задуженим у "швајцарцима".

"Нису све банке у истој позицији, али су неке зарадиле велики новац и ред је да тим људима који су у тешкој позицији понуде неко решење, које је радикалније у смислу да олакша да га уредно сервисирају а не да чекају да, ако грађани пропадну, они реализују хипотеку", објашњава професор Економског факултета у Београду Љубомир Савић.

Просечан износ осигураних стамбених кредита у "швајцарцима" је око 34.000 евра. Уколико би се такви кредити конвертовали у евре, смањила маржа банке или продужио рок отплате, просечна рата би могла да буде мања за око 100 евра.

Међутим, то је слаба утеха за многе којима је рата последњих година удвостручена, али и предах, и нада да би "швајцарац" у међувремену могао ипак да ослаби.