ЕБРД: Држава не мора да интервенише због "швајцараца"

Проблем је, како је навео представник ЕБРД-а, у Србији значајно мањи него у појединим земљама региона.

Удео кредита у "швајцарцима" за домаћинства, додаје, у Србији је у прошлој години износио мање од 14 одсто.

Санфи, који је заменик директора у Канцеларији главног економисте ЕБРД-а, оценио је у изјави Танјугу да би Србија, ако је то могуће, требало да избегне примену решења суседних земаља попут Хрватске или Мађарске и подвукао да све опције морају бити пажљиво размотрене.

"Најбоље је да се банке директно са клијентима договоре како да превазиђу тешкоће и дођу до решења. Ако наметнете курс на нивоу на којем је био пре него што је франак добио на вредности, као што планирају Хрвати, то би могло да поремети финансијску стабилност, јер би се смањиле капиталне резерве банака", рекао је Санфи.

Поручио је да приликом тражења решења мора да се има у виду цела слика и утицај који би такав потез имао и на банке.

"Много је боље да банке на неки начин охрабрите да седну и разговарају са онима који су задужени у францима", сматра Санфи.

Представник ЕБРД-а је додао да је реч о веома компликованом питању, будући да "није коректно да се неким задуженим грађанима који су дуго плаћали знатно ниже камате, сада помаже, док други не могу да очекују сличну помоћ", односно да се помаже онима који су се задужили у францима, а дужницима у еврима – не.

"Чињеница је и да су раније гувернери централних банака упозоравали на опасности задуживања у францима. То важи и за узимање кредита у другим страним валутама, поготову ако плату примате у домаћој валути. То води томе да су грађани који имају кредите у страној валути јако осетљиви на колебање курса", наводи Сенфи.

Упитан да ли постоји опасност да изненадан скок швајцарског франка погура раст удела ненаплативих кредита (НПЛ), каже да неки од тих кредита могу да постану проблематични јер су месечне рате порасле.

"Верујем да постоји притисак на раст удела НПЛ-ова. Тренутни удео лоших кредита је већ висок и мора се решавати на неки начин. Важно је да банке покушају да смање њихово учешће, било да их продају или да их отпишу", поручио је Санфи.

Санфи је, коментаришући устезање банака да продају портфолио НПЛ-ова, будући да им инвестициони фондови за то нуде ниску цену, рекао да у том смислу нема лаког решења.

"Верујем да је банкама одбојна помисао да их јефтино продају, али и то је боље него да дугорочно држе кредите које не могу да наплате. То никоме није корист. С друге стране, требало би да постоји тржишна цена за откуп НПЛ-ова и то је онда тако", рекао је Санфи.