Има ли лека за лоше кредите

Србија има једну од највиших стопа ненаплативих кредита у региону – око 24 одсто. До сада је тај проблем највише погађао привреду, али све више брину кашњења у отплати стамбених зајмова – у францима, као и у еврима. Како да се умањи проценат ненаплативих кредита, заједно покушавају да реше Европска банка за обнову и развој, Светска банка и наша централна банка.

Раст франка али и евра према динару погађа не само привреду већ и становништво. Ни банкама није свеједно, јер раст курса умањује кредитну способност клијената, а са хипотекарном кризом мало ко се усрећио. Једно од решења могло би бити трговање ненаплативим кредитима.

"Сва решења су у игри, али поставља се питање: ако најпозванија банка за то није могла да наплати пласман, по којој сниженој цени ће неко други то моћи да уради. Оно што ја могу да кажем јесте да се разговара о свим решењима, али да о њима мора да се води рачуна да на том секундарном тржишту не могу да се нађу кредити физичких лица, јер сваки дужник унапред мора да се суочи са својом судбином", рекла је гувернерка Јоргованка Табаковић.

Банкари сматрају да је Србија далеко од хипотекарне кризе и подсећају да су и раније постојали проблеми у кашњењу са отплатом.

"Не постоји једно и једнако решење за све. Пре свега најважнији је развој економије, јер ако људи раде и зарађују, онда лакше могу да испуњавају своје обавезе када привреда расте. Друго, курс треба да буде стабилан јер су курсне разлике ризик и требало би сагледати са банкаром све утицаје како би цена тога била што мања и како не би ненаплативи кредит довео у банкротство", каже Клаудио Чезарио, директор Уникредит банке.

Ове године ће бити настављен раст кредитних активности од четири али и раст депозита од пет одсто. То важи и за привреду и становништво. Оно што радује је смањење ненаплативих кредита са 24 на 23 одсто.

У српску економију банке су уложиле више од 20 милијарди евра. Физичким лицима је пласирано 5,5 милијарди евра, од чега више од пола за стамбене позајмице.

"До системског решења ненаплативих дугова може доћи тако што треба стално мењати законе. Прво је битно видети како реструктурирати дуг посебно јавних предузећа, који је и највећи проблем, а затим привлачити капитал из иностранства оних који су спремни и да позајмљују. Не треба се стидети ни затварања фирми, али пре тога пробати да их стабилизујете", каже Матео Патроне, директор ЕБРД-а у Србији.

Гашење неколико лоших домаћих банака у протекле две године смањиће и проценат ненаплативих кредита. Ипак, главни лек за лоше кредите је подизање економског раста и запослености.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.