Позитивно успоравање кинеске економије

Ове недеље кинеска влада објавила је економске податке за прошлу годину који показују да је најмногољуднија земља света остварила раст од 7,4 одсто у 2014. години.

И мада је та стопа раста много виша него у Западној Европи и САД, то је најнижи годишњи економски раст у Народној Републици Кини у последње 24 године и први пут да је та земља остварила нижи раст од пројектованог у последњих 15 година.

Такође, сматра се да ће се тренд успоравања економског раста наставити и у овој години и да ће кинеско руководство вероватно ускоро изаћи у јавност са проценом у висини од седам одсто.

Тај тренд, страхује се у азијскопацифичком региону, могао би да озбиљно погоди државе попут Аустралије и Индонезије које извозе огромне количине сировина у Кину, али и Јапан који остварује велики извоз машина и електронских уређаја у ту земљу.

Међутим, стручњаци оцењују да успоравање раста није лоше за Кину, када се узме у обзир да је њена економија претходно читаве две и по деценије одржавала двоцифрени раст и да јој је због тога претила опасност да би фантастични економски замах, услед претераних инвестиција и раста цена, могао да се оконча сломом тржишта акција и некретнина, и пресушивањем новца за улагање.

Друга економија света, заправо, и сада има проблем фантомских фабрика и станова који зврје празни јер нема ко да их купи и искористи, због тога што су њени предузетници протеклих година у јагми за профитом, ношени таласом претераног оптимизма, превише изградили, али је тај проблем доста мањи него што је могао бити управо захваљујући томе што су кинески планери услишили упозорења о опасности од прегрејавања економије и пре неколико година систематски кренули у њено зауздавање, кроз смањивање државних инвестиција у инфраструктуру, контролу тржишта некретнина у циљу елиминације шпекулантске трговине и другим мерама.

Зато већина економиста и источној Азији види успоравање кинеске економије у 2014. години не као негативну појаву и разлог за забринутост, већ као показатељ њеног сазревања и транзиције, од економије којом доминира масовна производња продуката нижег квалитета и извоз, у развијену економију у којој већу улогу играју технолошке иновације, сектор услуга и домаћа потражња.

Кинески економисти сматрају да су прошлогодишњи индикатори који дају основ за овакво оптимистичко тумачење чињеница да је у кинеским градовима отворено преко 10,5 милиона нових радних места, што је више него очекивано, као и то да је влада успела да заустави раст разлике у приходима између богатих и сиромашних, да је удео сектора услуга у бруто домаћем производу порастао и да домаће фирме из области телекомуникација и информативне технологије сада већ продукују сопствене иновације, те се више не ослањају на копирање страних технолошких решења.

Латентна опасност за даљи економски раст у Кини је проблем великих унутрашњих дугова, односно лоших, ненаплативих кредита које су кинеске банке формално и неформално поделиле својим клијентима. Поред урушавања банкарског сектора, постоји и претња колапса тржишта некретнина.

Ипак, кинески званичници у својим интервјуима показују да су свесни ових потешкоћа и обећавају да ће се посветити њиховом превазилажењу.

Стране консултантске агенције сматрају да би економски раст у Кини у наредне две године могао и да падне испод седам одсто, али велики број експерата у источној Азији верује да ће Кина, упркос томе, остати замајац светске економије и наставити да инвестира у велике развојне пројекте у Азији и на другим континентима.