Наставак реформи највећи изазов за Србију

У канцеларији Светске банке у Београду представљан је извештај Светске банке о економској и социјалној ситуацији у Југоисточној Европи. Економија региона је у стагнацији због поплава, али са великим разликама између земаља.

Највећу штету од поплаве претрпеле су Босна и Херцеговина и Србија, због чега је српска економија забележила пад прошле године, а то ће се делом пренети и на ову, када се очекује минус од пола процента.

"Србија и Босна нису имале среће, погодиле су их поплаве и гурнуле у рецесију. То јесте несрећна околност, али постоје дугорочни изазови за Србију које треба да решава - фискална консолидација, уређење државних предузећа, побољшање пословног окружења. Уколико реформе буду спроведене како треба, слика ће бити оптимистичнија", рекао је Абебе Адуња, регионални економиста за Западни Балкан. 

Србија је у 2014. години имала негативну стопу раста од два дсто, а један од главних разлога за то биле су поплаве, које су утицале на смењење производње струје и штета од њих је око пет одсто бруто домаћег производа, рекла је Галина Винселете, регионални економиста Светске банке. 

Према мишљењу главних економиста Светске банке, за Србију ће највећи изазов бити наставак структурних рефроми, увођење реда у државну касу и примена закона.

Главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић оценио је да постоје могућности да се Србија врати на путању на којој је била пре економске кризе 2009. године и да томе може да помогне процес приватизације друштвених предузећа, који је у току, преноси Фонет.

Говорећи о рецесији српске економије у протеклој години, он је указао да су у другој половини 2014. све компоненте БДП-а биле негативне, јер је индустријска производња забележила велики пад. Први пут пад је остварен и у сектору услуга, а чак је и извоз почео да опада.

Пораст пољопривредне производње, који је утицао на повећање БДП-а, није био довољан да се смањи негативан укупни раст.

Као главне разлоге за пад извоза Шестовић је навео смањење производње крагујевачког "Фијата" и "Електропривреде Србије", јер је због поплава производња струје смањена, па је чак морала и да се увози.

На смањење извоза је, додао је он, утицало и то што су друштвена и јавна предузећа која треба да буду приватизована, попут "Петрохемије" и РТБ "Бор", смањила производњу.

Шестовић је указао и на чињеницу да је инфлација била испод зацртаног минимума који је предвидела Народна банка Србије, што је такође утицало на негативан економски раст,
као и да је изостало редовно прилагођавање цена услуга јавних предузећа, које одређују држава и локалне самоуправе.

Фискални дефицит Србије је у прошлој години био 7,8 одсто, јавни дуг већи од 70 одсто БДП-а, а негативно је утицало и то што су дознаке из иностранства смањене за више од 12 одсто, напоменуо је Шестовић.

Нагласио је и да је у другој половини године знатно повећан притисак на динар, па је Народна банка Србије морала да интервенише и девизне резерве су смањене за 2,1 милијарду евра, од чега је 1,6 милијарди отишло на одбрану вредности динара на међубанкарском тржишту.