НБС тражи решење за "швајцарце"

Јачање франка се могло очекивати у перспективи, али овакав девизни удар и његово јачање за око 15 процената у једном дану, није могао да се предвиди, нити је било која централна банка предвидела реакцију Централне банке Швајцарске, саопштено је из кабинета гувернерке НБС.

"Они који сада кажу да је таква реакција могла да се предвиди, требало је да на то јасно и недвосмислено укажу, али тога није било", напомиње НБС.

Одмах по објави мера Централне банке Швајцарске, НБС је почела свеобухватне анализе ефеката јачања франка на положај грађана Србије који имају стамбене кредите у тој валути, као и анализе последица тог својеврсног шока на стабилност финансијског система, стоји у саопштењу.

НБС указује и да сва "готова" решења, која се помињу, значе и преношење ризика са корисника кредита, а самим тим и трошкова, на банке, НБС и/или државу.

Тако на пример, фиксирање курса на нивоу од 102 динара за швајцарски франак, које значи елиминисање девизног ризика за кориснике ових кредита, значи не само трошак по банке, већ није коректно према корисницима кредита који су иницијално били опрезнији и задужили се у еврима, јер они и даље остају изложени девизном ризику, у који су свесно ушли, додаје НБС.

У погледу конверзије кредита у евро, уз тврдње да би у том случају банке само смањиле "екстра профите" које имају због курсних разлика, НБС наводи да то није тачно.

У случају евентуалне конверзије у евро, по курсу који је важио у моменту одобравања кредита, морале би да се примене и више каматне стопе које су грађани који су се задужили у еврима плаћали дужи низ година, наводи НБС и истиче да су разлике између еурибора и либора од 2006. до 2008. године, када су кредити индексирани у швајцарском франку махом узимани, осцилирале од 1,5 до 2,7 процената).

Поводом писања појединих медија, НБС подсећа да је у јуну 2011. године, пошто су се поједини грађани, упркос упозорењу централне банке, и даље задуживали у швајцарским францима, донела одлуку да се забрани кредитирање становништва у страној валути, осим у еврима.

Дакле, не може се очекивати да званичници упозоравају грађане да се не задужују у валути у којој је задуживање забрањено, саопштава НБС.

Иако је кредитирање у швајцарским францима забрањено од јула 2011, НБС је наставила да пажљиво прати кретање рата кредита грађана који су се задужили, како у швајцарским францима, тако и у еврима.

НБС наводи да је, свесна ситуације са којом се суочава око 22.000 грађана и уважавајући чињеницу да су и грађани који су узели кредите индексиране у еврима такође изложени девизном ризику, у мају 2013. дала препоруку банкама, чији је циљ био да се корисницима кредита индексираних у францима, у наредне три године омогући отплата нижих рата.

Како се објашњава, грађани су, по том основу, док мере фискалне консолидације не почну да дају пуне ефекте на животни стандард становништва, могли да имају рате кредита које су ниже између 12 одсто и 20 одсто, у зависности од периода узимања кредита.

Због тога су корисници кредита који су прихватили ту препоруку у мањој мери погођени актуелним јачањем франка, закључује НБС.