Шта после цунамија швајцарског франка

После јучерашњег стрмоглавог пада евра према швајцарском франку, више ништа није исто. Корисници кредита у тој валути али и банке су затечени - не знају шта да раде. Тако је не само у Србији, већ у целој Југоисточној Европи. Народна банка саопштава да ће пажљиво пратити последице тих промена на стабилност финансијског система, имајући у виду положај корисника стамбених кредита индексираних у еврима.

Финансијски цунами који је изазвао скок швајцарског франка је прошао, али су последице несагледиве. На курсним листама појединих банака горњи курс швајцарске валуте у једном тренутку прешао је 130 динара. За разлику од јуче, тражња за франком у мењачницама је симболична.

Милан Тадић, радник у мењачници рекао је да је у четвртак била много већа тражња од понуде, јер банке су обуставиле продају швајцараца на неко време.

"Купопродајни распон данас је између 116 динара за откуп односно 121 динар за продајни курс за швајцарце. А банке су се вероватно изненадиле, па се боје да продају по нижем курсу", каже Милан Тадић.

Рате кредита у швајцарцима од данас су веће за око 20 одсто. На пример, месечна рата од 300 франака јуче је износила око 30.000 динара, а данас је већ 36.000 динара.

Онај ко је јуче банци дуговао 60.000 франака, и данас јој дугује 60 хиљада, али у еврима. Тако су грађани у раскораку између принудне продаје стана у лошем тренутку и обуставе отплате и одузимања некретнине. Превремено, могу да отплате дугорочни кредит, али тек пошто прође трећина отплатног периода.

"Све те кредите требало би конвертовати у евро и посматрати их као евро кредите по курсевима који су важили за ту валуту и третирати их као евро кредите по некој просечној каматној стопи које су банке нудиле. На тај начин корисници кредита у швајцарским францима би били доведени у исти положај, у исту раван као корисници кредита у еврима", сматра Дејан Гавриловић из Удружења клијената "Ефектива".

Гавриловић објашњава да на тај начин и банке не би биле оштећене које би свакако зарадиле своју камату, а како каже, и грађани би наставили да отплаћују кредите под неким нормалним условима.

Највећи пад курса националне валуте према швајцарцу има Пољска - вредност злота пала је за петину.

"Одједном је злот пао са 3,50 на 5,19 према франку што је изазвало панику на тржишту", прича један од берзанских експерата из Варшаве.

Грађани су забринути, јер како кажу, њихов дуг се не смањује.

"За све ове године колико сам плаћао кредит отплатио сам трећину кредита, а дуг у францима ми је остао исти", констатује један од клијената који је задужен у францима.

Без обзира на пад форинте, клијенти у Мађарској најбоље пролазе јер су у тој земљи раније фиксирали курс за такве кредите, по нижем паритету од тржишног.

Динар и куна пали су за више од 16 одсто у односу на франак. У Хрватској је око 60 хиљада стамбених кредита у швајцарцима, односно три пута више него у Србији. Због тога Удружење "Франак" тражи хитан мораторијум на курс франка, који би се односио искључиво на кредите у тој валути. Решење траже заједно с гувернером и министром финансија.

"Уколико се ради о краткорочном, ја се надам ако се буде вратио тај течај да не би требало предузимати бројне мере. Међутим, ако ово буде дугорочно, Влада ће морати да пронађе нека законска решења", истиче Борис Лаловац, министар финансија Хрватске.

Швајцарска централна банка увела је негативне камате на велике депозите по виђењу у францима, као и друге мере које би требало да зауставе прилив капитала у ту валуту. Због тога се очекује скорије слабљење франка.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 26. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом