Сваки трећи – кеш кредит

За разлику од привреде, где је сваки четврти кредит ненаплатив, грађани су знатно дисциплинованији и, зато, најпожељнији клијенти. 

Док су прошле године готово сви кредити били у паду, готовинске позајмице су порасле за 10 милијарди динара. Без обзира на то што су камате на ту врсту позајмице мање за неколико процената, кеш је и даље најскупљи банкарски производ. Зато, пре него што га узмете, банкари препоручују неку врсту упутства за употребу. 

"Просечан рок готовинских кредита у нашем случају је три године, иако је максимални дозвољени рок шест година, што значи да клијенти прихватају овакав савет да за одређена потрошна добра не узимају максималан рок доспећа", каже Дарко Поповић, члан Извршног одбора Интезе.

Ако узмете кредит од 500.000 динара на рок од седам година с каматом од 19 одсто годишње, уз главницу и камату за тај период отплатићете око 950.000 динара или готово динар камате на динар позајмице. Банке имају своју калкулацију при обрачуну камате од 19 одсто.

Већ две године бољи клијенти имају и боље преговарачке услове код банака. Међутим, таквих клијената је толико мало да се ВИП клијентима могу сматрати сви који редовно примају зараде или имају тек нешто већа примања од просека.

Банкарима није у интересу да позајмљују ризичне кредите, па саветују да клијенти ускладе рочност кредита са наменом.

Уколико, на пример, купујете половни аутомобил на пет година, онда и кредит узмите на толико година, а ако идете на летовање – потрудите се да га отплатите у много краћем року.

Зоран Ристић из Уникредит банке каже да клијент који има већи степен задужености у односу на своју просечну зараду – има и већу каматну стопу, а клијент који има бољу зараду имаће боље услове.

Стручњаци упозоравају да смањење плата и пензија не би требало да угрози степен одобрења нових позајмица грађанима, а и ниска инфлација може да повољно утиче на цену динарских кредита.

"Очекујем да ће централна банка смањивати референтне камате, а камате ће појефтинити изворе банкама и међубанкарском позајмљивању, тако да очекујем пад, посебно у сектору становништва, јер становништво ће једино имати донекле повећање у обиму пословања свих банака", каже професор Исмаил Мусабеговић са Београдске банкарске академије.

Министарство привреде са Светском банком и Европском банком за обнову и развој разматра формирање посебног фонда који би преузео све лоше кредите, па би банке, без тог оптерећења, могле несметано јефтиније да позајмљују новац.