Година великих радова на српским пругама

У 2015. настављају су радови на станици Прокоп захваљујући новцу из арапског кредита, а долази и још 20 електровозова из Швајцарске.

Реализација руског кредита од 800 милиона долара почела је пролетос доласком око 120 руских радника и 30 машина које за дан могу да поставе до три километра шина за брзине од 120 до 200 километара на час. Прва већ полаже шине другог колосека пруге Београд–Панчево.

Директор руске железнице Владимир Јакуњин каже да је реконструкција пруге Београд–Панчево и још 112 километара пруге на Коридору 10, као и пруге Београд–Бар приоритет руских железница.

"Лично ме је позвао председник Владимир Путин и тражио да се заинтересујем за рокове, деонице и послове, па је ово и циљ моје посете Србији. Руске машине поред пруге преносе и технологију до српских пруга која је вама врло битна и која ће давати видљиве резултате већ у наредне две године на вашим пружним правцима", истиче Јакуњин.

Поред Руса, на нашим пругама ће од јесени радити и Кинези.

Министарка саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић каже да студија пруге Београд–Будимпешта треба да се заврши најкасније до априла. "Градња треба да почне до лета, видећемо да ли је то јул, август или септембар, али свакако 2015. година", рекла је Михајловићева.

После дугих преговора о пројекту пруге Београд–Будимпешта стручњаци кажу да смо ближе решењу да се уместо супербрзих возова од 400 километара на час гради пруга која се може користити и за теретни и за путнички саобраћај.

"Договорено је да се уради студија за пругу Београд–Будимпешта, за брзине од 160, 180, 200, а мислим да ће превагнути за 200 километара на сат, то је прекретница за брзине за двоколосечне пруге за теретни и путнички саобраћај", каже Милутин Игњатовић из ЦИП-а.

Економисти саветују да је ово идеална прилика да се наша железница трансформише и да се ипак определи за теретни саобраћај који доноси много већи профит него путнички.

"Било би важно покушати да у неки од пројеката где купујемо возове – укључимо нешто од наше индустрије која је правила вагоне и неку другу опрему за железнице, да и то мало подигнемо", истиче економиста Милан Ковачевић.

Кинези ће радо прихватити и реконструкцију пруге кроз Србију и то Коридора 10, јер су купили луку Пиреј у Грчкој, а имају веома амбициозне планове да направе пругу брзине до 200 километара на час која ће спајати Истанбул са Бечом, где би такође био мешовити саобраћај – путни и теретни.